Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гжрр 58/20 од 03.03.2020. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужене и потврђена пресуда Основног суда у Параћину Прр 14/19 од 10.12.2019. године у делу става првог изреке којим је обавезана тужена на исплату накнаде имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року у износу од 580.658,02 динара на име главног дуга са законском затезном каматом од 25.07.2019. године као дана подношења тужбе па до коначне исплате, у износу од 102.824,37 динара на име законске затезне камате обрачунате на главни дуг до дана отварања стечајног поступка и износу од 14.292,80 динара на име трошкова парничног поступка, као и у ставу трећем изреке. Ставом другим изреке, преиначена је пресуда Основног суда у Параћину Прр 14/19 од 10.12.2019. године у преосталом делу става првог изреке, тако што је одбијен тужбени захтев тужиоца у делу којим је тражио да се обавеже тужена да на досуђени износ накнаде имовинске штете од 580.658,02 динара плати законску затезну камату од 16.09.2010. године до 25.07.2019. године.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену - дела којим је преначена првостепена пресуда, тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права.

Тужилац се у ревизији није изричито позвао на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку (ЗПП). Међутим, из навода ревизије да је пресудом Гжрр 1/2019 од 21.02.2019. године (приложеном уз тужбу) исти другостепени суд другачије одлучио у истоветном чињенично-правном спору, Врховни касациони суд је закључио да је ревизија изјављена и у смислу те одредбе.

Поднетом тужбом тужилац је, на основу члана 31. Закона о заштити права на суђење у разумном року, тражио накнаду имовинске штете настале повредом на суђење у разумном року у поступку стечаја ДП „ББ“ из ..., утврђеног правноснажним решењем стечајног суда Р4 ст 9/19 од 04.02.2019. године. Висина тражене накнаде имовинске штете одговара висини тужиочевог потраживања утврђеног закључком стечајног суда Ст 53/10 од 16.09.2010. године на име главног дуга, затезне камате обрачунате до дана отварања стечајног поступка (16.09.2010. године) и трошкова парничног поступка (из парнице у којој је тужиоцу досуђено новчано потраживање из радног односа са стечајним дужником). Тужилац у овом спору потражује накнаду материјалне штете и у висини законске затезне камате на износ утврђеног потраживања - главног дуга, почев од дана отварања стечајног поступка.

По оцени Врховног касационог суда, без обзира на постојање пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гжрр 1/2019 од 21.02.2019. године, у овом спору нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији у циљу уједначавања судске праксе. Тужилац има право на накнаду материјалне штете због утврђене повреде права на суђење у разумном року, у висини потраживања утврђеног у стечајном поступку предузећа са већинским друштвеним капиталом, што му је и досуђено. Међутим, њему не припада право на затезну камату на износ главног потраживања од дана отварања поступка стечаја, јер је чланом 85. став 1. Закона о стечају прописано да обрачун уговорних и затезних камата на необезбеђена потраживања у стечајном поступку престаје даном отварања тог поступка, па тужилац зато тражену штету у висини затезне камате не би могао наплатити ни у поступку стечаја да је окончан у разумном року.

Сходно изложеном, одлучено је као у првом ставу изреке.

Тужиочева ревизија није дозвољена ни по члану 403. став 3. ЗПП.

Према члану 28. став 1. и 2. ЗПП, ако је за право на изјављивање ревизије меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева, док се камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају у обзир ако не чине главни захтев.

Ревизијом тужиоца се другостепена пресуда побија у делу којим је преиначена пресуда првостепеног суда у погледу одлуке о затезној камати на досуђену накнаду имовинске штете од 580.658,02 динара почев од 16.09.2010. године до 25.07.2019. године. Одлука о затезној камати је одлука о споредном потраживању и сходно члану 28. став 2. ЗПП не узима се у обзир приликом одређивања вредности предмета спора меродавне за дозољеност ревизије. У случају када је другостепени суд преиначио простепену пресуду у погледу одлуке о камати, а ревизијом се не побија и одлука о главном дугу, не примењује се одредба члана 403. став 2. тачка 2. ЗПП којом је прописано да је ревизија увек дозвољена када је другостепени суд преиначио првостепену пресуду и одлучио о захтевима странака.

Из наведених разлога, на основу члана 410. став 2. тачка 5. и члана 413. ЗПП, одлучено је као у другом ставу изреке.

Председник већа - судија

Бранислава Апостоловић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић