Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р 230/2020
03.12.2020. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић, председника већа, Споменке Зарић и Бисерке Живановић, чланова већа, у парници тужиoца АА из ..., чији је пуномоћник Мирослав Тешић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Основног суда у Ужицу, коју заступа Државно правобранилаштво, Београд, ради накнаде штете, одлучујући о захтеву Основног суда у Ужицу за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари, на седници одржаној 03.12.2020. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДРЕЂУЈЕ СЕ Основни суд у Пожеги за одлучивање у овој парници.

О б р а з л о ж е њ е

Основном суду у Ужицу поднета је тужба тужиоца, против тужене, ради накнаде неимовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року у предмету Основног суда у Ужицу П 2886/2016.

Основни суд у Ужицу је, у прилогу акта Прр 122/20 17.11.2020. године, Врховном касационом суду поднео захтев за одређивање другог стварно надлежног суда за поступање у овој правној ствари. У захтеву је навео да je том суду поднета тужба против тужене Републике Србије, Основног суда у Ужицу, ради накнаде неимовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року у поступку тог суда, па налази да су се тиме стекли услови из члана 62. ЗПП.

Одлучујући о захтеву суда за одређивање другог стварно надлежног суда, на основу члана 62. став 7. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ број 72/11 и 55/14), Врховни касациони суд је нашао да je захтев основан.

Према одредби члана 62. Закона о парничном поступку, највиши суд одређене врсте у Републици Србији може на захтев надлежног суда одредити да у поједином предмету поступа други стварно надлежан суд са његовог подручја, ако је очигледно да ће се тако лакше спровести поступак или ако за то постоје други важни разлози.

На основу ове одредбе може бити одређено поступање другог суда, али који је стварно надлежан за поступање у предмету, под условом да суд који је по закону месно надлежан, није у могућности да поступа у конкретном предмету (нужна делегација) или ако његово поступање није сврсисходно (сврсисходна делегација).