Правноснажним решењем Основни суд у Врању се огласио апсолутно ненадлежним за одлучивање по тужбеном захтеву којим је тужилац тражио да се обавеже тужени да уклони бесправно подигнуту монтажну гаражу прислоњену на зид тужиочевог стана са северне стране стамбене зграде и да на тај начин престане са узнемиравањем тужиоца у вршењу права својине на стану. Како побијана одлука одступа од судске праксе о надлежности суда за одлучивање у споровима са тужбеним захтевом као у овој правној ствари, Врховни касациони суд је нашао да су испуњени услови за одлучивање о ревизији тужиоца, као изузетно дозвољеној, ради уједначавања судске праксе, па је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући побијану одлуку на основу члана 408. у вези члана 420. став 6. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да је ревизија тужиоца основана.

Тужбом у овој правној ствари тужилац је навео да је тужени бесправно подигао металну гаражу која је прислоњена уз северни зид тужиочевог стана са северне стране стамбене зграде, па се накупљена атмосферска вода са крова гараже слива директно на спољни зид његовог стана, због чега се ствара влага и непријатан мирис, па је предложио да суд донесе пресуду којом ће се обавезати тужени да уклони наведену бесправно подигнуту гаражу и да престане са узнемиравањем тужиоца у мирном коришћењу свог стана. Побијаном одлуком тужба тужиоца је одбачена, због апсолутне ненадлежности суда. У образложењу побијане одлуке се наводи да се ради о захтеву који у складу са одредбом 22. Закона о уређењу судова, не спада у судску надлежност. Судови закључују да се у конкретном случају ради о управној ствари, за чије је решавање надлежан управни орган, а не суд, имајући у виду да је решењем од 05.10.2012. године, грађевинска инспекција покренула управни поступак против власника металних монтажних гаража, који по основу уговора о закупу јавних површина закљученим са ЈП „Нови дом“, држе спорне гараже са северне стране стамбене зграде тужиоца, ради њиховог уклањања, с обзиром да су исте постављене без претходно прибављеног одобрења. На основу изнетог, применом члана 16. ЗПП, одлучили су као у изреци побијане одлуке.

Врховни касациони суд налази да се ревизијом основано указује на погрешну примену права.

Наиме, одредбом члана 22. Закона о уређењу судова јесте прописано да основни суд у првом степену суди у грађанско правним споровима за које није надлежан неки други суд, што је у складу и са чланом 1. Закона о парничном поступку. Међутим, ради оцене да ли се у конкретном случају ради о спору у смислу члана 1. ЗПП, судови су морали имати у виду и одредбу члана 5. став 1. Закона о основама својинскоправних односа („Сл. лист СФРЈ“ бр.6/80 и 36/90, „Сл. лист СРЈ" бр.29/96 и „Сл. гласник РС" бр.115/2005), којом је прописано да је власник непокретности, при коришћењу своје непокретности, дужан да се уздржава од радњи и да отклања узроке који потичу од његове непокретности, којима се отежава коришћење других непокретности (преношење дима, непријатних мириса, топлоте, чађи, потреса, буке, отицања отпадних вода и сл.), преко мере која је уобичајена с обзиром на природу и намену непокретности и на месне прилике или којима се проузрокује знатнија штета. Применом члана 156. Закона о облигационим односима, свако може захтевати од другога да уклони извор опасности од кога прети знатнија штета њему или неодређеном броју лица.

Имајући у виду наведене законске одредбе, као и предмет тражене правне заштите у овој правној ствари – уклаљање спорне гараже, као (евентуалног) извора опасности и узрока настанка штете на стану тужиоца, произилази да се у конкретном случају ради о грађанскоправном спору, за који јесте надлежан суд опште надлежности. Околност што је надлежни орган управе покретнуо поступак против власника гаража, које су прислоњене уза зид стамбене зграде тужиоца, међу којима је и гаража туженог, не представља препреку за вођење спора у овој правној ствари, нити утиче на надлежност суда за одлучивање по постављеном тужбеном захтеву, иако је циљ оба поступка њихово уклањање, с обзиром да управни орган води поступак јер су гараже подигнуте без претходно прибављеног одобрења за градњу, док тужилац тужбом тражи уклањање гараже из разлога што она представља извор опасности и узрок настанка штете на стану тужиоца (влага и непријатан мирис у стану од атмосферске воде која се са крова гараже слива на спољни зид стана тужиоца).

На основу изнетог, Врховни касациони суд налази да је побијаном одлуком погрешно одбачена тужба тужиоца и утврђено да је суд апсолутно ненадлежан за одлучивање о постављеном тужбеном захтеву, па је применом члана 415. став 1. ЗПП, одлучио као у ставу другом изреке.

У поновном поступку првостепени суд ће одлучити о основаности тужбеног захтева, имајући у виду примедбе из овог решења, а потом правилном применом материјалног права донети нову и закониту одлуку.

Председник већа – судија

Весна Поповић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић