Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени ББ је благовремено изјавио ревизију, као посебну, због погрешне примене материјалног права, на основу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Врховни касациони суд је на основу члана 404. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11, 49/13 - УС, 74/13 – УС, 55/14 и 87/18), који се у конкретној ситуацији примењује на основу одредбе члана 506. став 2. тог ЗПП и оценио да ревизија туженог ББ није изузетно дозвољена.

Из образложења побијане другостепене пресуде произлази, да је другостепени суд прихватио као правилан закључак првостепеног суда, да су тужени као солидарни дужници у обавези да тужиљи на име стицања у породичној заједници са њима, солидарно исплате износ од 5.538,53 евра у динарској противвредности, а имајући у виду да је вештак свој налаз и мишљење дао према према вредностима на дан 18.12.2006. године, као дана престанка заједнице живота, са законском затезном каматом од 25.07.2011. године, као дана подношења тужбе, а по стопи Европске централне банке од 25.07.2011. године до 24.12.2012. године, а од 25.12.2012. године са затезном каматом по стопи прописаној чланом 4. Закона о затезној камати, прерачунато у динарској противвредности, с обзиром на то да је потраживање тужиље, у смислу одредбе члана 324. став 2. Закона о облигационим односима, доспева од дана подношења тужбе.

Одредбом члана 404. став 1. ЗПП, је прописано, да, ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Из наведеног произилази да су Законом изричито прописани додатни, посебни услови под којима Врховни касациони суд може изузетно дозволити ревизију и одлучити о овом правном леку и онда када ревизија није дозвољена на основу члана 403. ЗПП.

Дакле, истицање погрешне примене материјалног права представља законски разлог за изјављивање посебне ревизије, искључиво уколико због погрешне примене материјалног права у другостепеној одлуци постоји потреба да се размотре правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Међутим, према оцени Врховног касационог суда, у конкретној ситуацији нису испуњени законски услови за изузетну дозвољеност ревизије туженог ББ из одредбе члана 404. став 1. ЗПП.

Врховни касациони суд је испитао и дозвољеност ревизије у границама својих овлашћења, на основу одредбе члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, а у вези члана 413. ЗПП и утврдио да ревизија туженог ББ није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП је прописано, да, ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Како вредност предмета спора побијаног дела у износу од 5.538,53 евра, као главног захтева, у динарској противвредности очигледно не прелази меродавну вредност за дозвољеност ревизије у динарској противвредности од 40.000 евра, то ревизија туженог ББ није дозвољена на основу цитиране одредбе члана 403. став 3. ЗПП.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу члана 404. и 413. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Слађана Накић Момировић,с.р.

За тачност отправка

управитељ писарнице

Марина Антонић