Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Р1 266/2021
13.05.2021. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Марине Милановић и Катарине Манојловић Андрић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Томислав Тошић, адвокат из ..., против туженог ББ из ..., чији је пуномоћник Петар Голубовић, адвокат из ..., ради утврђења права својине на покретним стварима и предаје, одлучујући о сукобу стварне надлежности између Апелационог суда у Нишу и Вишег суда у Пироту, на седници одржаној 13.05.2021. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

За одлучивање о жалби туженог, изјављеној против пресуде Основног суда у Пироту П 1736/19 од 09.07.2020. године, СТВАРНО ЈЕ НАДЛЕЖАН Апелациони суд у Нишу.

О б р а з л о ж е њ е

Основни суд у Пироту, пресудом П 1736/19 од 09.07.2020. године, делимично је усвојио тужбени захтев тужиље, којим је тражила да се утврди да су покретне ствари које је унела у брак са сада пок. ВВ, бив. из с. ... код ... и то новчана средства у износу од 480.708,30 динара по основу споразума о удруживању рада и средстава 04.05.1983. године и одређене покретне ствар ... код ... (све ближе одређено у ставу другом изреке). Усвојио је део тужбеног захтева тужиље, којим је тражила да се утврди да је ½ од покретних ствари власништво тужиље по основу њеног личног стицања у браку и то одређених покретних ствари (све ближе одређено у ставу трећем изреке). Усвојио је део тужбеног захтева тужиље којим је тражила да се утврди да је тужиља сувласник по основу стицања у браку са ½ покретних ствари (све ближе одређено у ставу четвртом изреке). Обавезао је туженог да накнади тужиљи трошкове парничног поступка у износу од 188.759,00 динара, све у року од осам дана од пријема пресуде, под претњом принудног извршења (став пети изреке).

Против наведене пресуде, тужени је изјавио жалбу.

Виши суд у Пироту, решењем Гж 387/20 од 18.03.2021. године, огласио се стварно ненадлежним за одлучивање о жалби туженог, изјављеној против пресуде Основног суда у Пироту П 1736/19 од 09.07.2020. године и списе предмета уступио стварно надлежном Апелационом суду у Нишу. У образложењу је указао, како се у конкретној ситуацији ради о спору за утврђење права својине на покретним стварима, за које тужиља тврди да су њена лична имовина коју је унела у брак, затим да је део имовине посебна имовина стечена током трајања брачне заједнице и да је део имовине заједничка имовина стечена током трајања брачне заједнице. Затим, да је приликом подношења тужбе означена вредност предмета спора у износу од 100.000,00 динара, а после укидања пресуде у поновном поступку суд је утврдио вредност предмета спора у износу од 117.500,00 динара, иако је током поступка на записнику од 09.07.2020. године дозволио преиначење тужбе, проширењем и на друге покретне ствари, чију је вредност вештак утврдио на износ од 512.600,00 динара и новац у износу од 480.708,30 динара, као противвредност износа од 15.000 ДЕМ на дан 04.03.1983. године, па да се ради о спору у коме је укупна висина тужбеног захтева 1.110.808,23 динара, имајући у виду налаз вештака. Поред тога, иако је првостепени суд погрешно утврдио вредност предмета спора и дао погрешну правну поуку, да је за одлучивање о жалби надлежан Виши суд у Пироту, у конкретној ситуацији очигледно се не ради о спору мале вредности, па је за одлучивање о изјављеној жалби надлежан апелациони суд, на основу члана 24. Закона о уређењу судова, због чега је одлучио као у изреци.