Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев 3413/2022
11.08.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Јасминке Станојевић председника већа, Бисерке Живановић и Споменке Зарић, чланова већа, у парници тужиља АА из ..., ББ и ВВ, обе из ..., чији је заједнички пуномоћник Бранислав Херцег, адвокат из ..., против туженог Града Новог Сада, кога заступа Правобранилаштво Града Новог Сада, ради исплате, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3234/21 од 20.01.2022. године, у седници од 11.08.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Новом Саду Гж 3234/21 од 20.01.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Новом Саду П 317/20 од 22.11.2021. године, тужени је обавезан да тужиљи АА исплати 4.505.863,00 динара, тужиљи ББ 1.012.715,75 динара и тужиљи ВВ 3.038.147,25 динара, са законском затезном каматом од пресуђења до исплате, док је преко овако досуђених износа тужбени захтев тужиља одбијен као неоснован. Тужени је обавезан да тужиљама накнади трошкове парничног поступка у износу од 731.926,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Пресудом Апелационог суда у Новом Саду Гж 3234/21 од 20.01.2022. године, одбијена је жалба туженог и потврђена првостепена пресуда у усвајајућем делу. Одбијен је захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против другостепене пресуде, заступник туженог је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног посутпка и погрешне примене материјалног права.

Врховни касациони суд је испитао дозвољеност изјављене ревизије у смислу члана 410. став 2. важећег Закона о парничном поступку - ЗПП и утврдио да ревизија није дозвољена.

Тужба у овој парници поднета је 31. 01.2019. године, па се примењује ревизијски цензус од 40.000,00 евра у динарској противвредности, у смислу члана 403. став 3. ЗПП. Тужиље у овој парници нису јединствени супарничари, у смислу члана 210. ЗПП, а будући да вредност предмета спора побијаног дела ни за једну од тужиља очигледно не прелази динарску противвредност од 40.000 евра као ревизијског цензуса из наведене одредбе, то ревизија није дозвољена.