Истом пресудом окривљени је обавезан да на име трошкова прекршајног поступка плати паушални износ од 2.000,00 динара у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом наплате принудним путем.

Решењем Прекршајног апелационог суда Прж.бр. 21935/22 од 13.10.2022. године, одбачена је као неблаговремена жалба браниоца окривљеног, изјављена против првостепене пресуде.

Против наведених правноснажних одлука, Републички јавни тужилац поднео је захтев за заштиту законитости, због битне повреде одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, и побијане одлуке преиначи и према окривљеном АА обустави прекршајни поступак због прекршаја из члана 332. став 1. тачка 102. у вези члана 274. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, услед наступања застарелости за вођење прекршајног поступка и одлучи да трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа, о којој је у смислу члана 286. став 2. Закона о прекршајима обавестио Републичког јавног тужиоца, који седници није присуствовао, на којој је размотрио списе предмета са правноснажним одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца Птз 880/22 од 15.12.2022. године, је основан.

Основано се захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је побијано другостепено решење донето уз учињену битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима, јер у другостепеној одлуци нису наведени разлози о одлучним чињеницама, што је утицало на доношење законите и правилне одлуке.

Одредбом члана 160. став 1. Закона о прекршајима прописано је да ако се на адреси где се достављање има извршити нико не затекне, оставиће се у поштанском сандучету или прибити на врата обавештење да лице коме је писмено упућено треба да га преузме у суду у року од 15 дана од дана покушаног достављања, а ставом 2. истог члана прописано је да ће се по протеку рока из става 1. овог члана, писмено истаћи на огласној табли и интернет страници суда, ако за то постоје технички услови. Достављање се сматра извршеним по истеку рока од осам дана од дана истицања писмена на огласној табли и интернет страници суда.

Из списа предмета произлази да је Прекршајни суд у Београду донео пресуду Пр.бр. 27699/21 од 12.07.2022. године којом је окривљеног АА огласио одговорним да је учинио прекршај из члана 332. став 1. тачка 102. у вези члана 274. став 1. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и осудио на новчану казну у износу од 10.000,00 динара, те да је Прекршајни апелациони суд, одлучујући о жалби браниоца окривљеног изјављеној против првостепене пресуде, исту одбацио као неблаговремену решењем Прж.бр. 21935/22 од 13.10.2022. године, са образложењем да је првостепена пресуда браниоцу окривљеног уручена у свему у складу са одредбама члана 160. став 1. и 2. Закона о прекршајима, а да је бранилац жалбу против првостепене пресуде изјавио непосредно суду дана 12.09.2022. године, односно након протека рока за изјављивање жалбе који је у конкретном случају истицао дана 07.09.2022. године.

По оцени Врховног касационог суда, у одлуци другостепеног прекршајног суда о неблаговремености жалбе браниоца окривљеног недостају разлози о одлучним чињеницама.

Према стању у списима предмета, првостепена пресуда Прекршајног суда у Београду донета је 12.07.2022. године, а браниоцу окривљеног АА, адвокату Дарку Миличићу, достављање је покушано поштом, па је према запису на коверти, на адреси браниоца остављена обавест о пошиљци, при чему је датум о покушаној достави исписан рукописом – нечитак. Према белешци на пресуди, видљиво је да је пресуда истакнута на огласној табли суда 18.08.2022. године, а уклоњена 29.08.2022. године, чиме је извршена достава наведене пресуде браниоцу окривљеног.

Бранилац окривљеног је изјавио жалбу против првостепене пресуде, а другостепени суд је оценио да је жалба изјављена 12.09.2022. године неблаговремена и одбацио је.

Имајући у виду чињенице на које се указује у захтеву за заштиту законитости – да достављању истицањем на огласној табли, у смислу одредбе члана 160. став 2. ЗКП, претходи обавештавање лица коме је писмено упућено -, о томе да исто може преузети у суду у року од 15 дана, сходно одредби члана 160. став 1. ЗКП, па тек истеком тог рока - истицање истог на огласној табли, од ког рока тече нови рок за достављање, то је суд био у обавези да означи датум који сматра уредном доставом, а од кога тече рок за жалбу, да би тек тада жалбу могао оценити као неблаговремену.

Пропустивши да означи тачан датум уредне доставе, другостепени суд је пропустио да да разлог о чињеници која приликом оцене благовремености жалбе има карактер одлучне чињенице. Тиме је другостепени суд учинио учинио повреду одредбе члана 264. став 2. тачка 3) ЗОП, на коју се основано у захтеву указује.

Код напред наведеног, Врховни касациони суд налази да је услед наведеног пропуста другостепеног суда у предметном прекршајном поступку учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3) Закона о прекршајима, како се то основано истиче у поднетом захтеву Републичког јавног тужиоца.

Због учињене битне повреде одредаба прекршајног поступка, побијано решење Прекршајног апелационог суда Прж.бр. 21935/22 од 13.10.2022. године би требало укинути и предмет вратити другостепеном суду на поновно одлучивање.

Одредбом члана 84. став 1. Закона о прекршајима, прописано је да се прекршајни поступак не може покренути ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, а одредбом става 7. истог члана, прописано је да прекршајно гоњење застарева у сваком случају кад протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост гоњења.

Имајући у виду цитиране законске одредбе, те како је према чињеничном опису прекршаја и изреци правноснажне пресуде, окривљени АА, прекршај који му је стављен на терет учинио 01.11.2020. године, то је истеком дана 01.11.2022. године наступила апсолутна застарелост прекршајног гоњења у конкретном случају.

Наступањем апсолутне застарелости вођења прекршајног поступка искључена је свака даља процесна радња у правцу прекршајног гоњења окривљеног за предметни прекршај, па је укидање другостепеног решења, беспредметно, из којих разлога је Врховни касациони суд налазећи да је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца основан, преиначио обе нижестепене одлуке, тако што је прекршајни поступак против окривљеног обуставио, на основу члана 286. став 1. и 287. став 4. у вези са чланом 248. став 1. тачка 6. Закона о прекршајима и донео одлуку као у изреци пресуде.

Како је према окривљеном обустављен прекршајни поступак, то је Врховни касациони суд одлучио да трошкови прекршајног поступка падају на терет буџетских средстава суда, на основу члана 141. став 2. Закона о прекршајима.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Биљана Синановић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић