Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Рев2 249/2022
12.10.2022. година
Београд

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Добриле Страјина, председника већа, Гордане Комненић, Драгане Миросављевић, Бисерке Живановић и Зорана Хаџића, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Новица Јовановић, адвокат из ..., против тужене Машинско-електротехничке школе Параћин, коју заступа Општински правобранилац Општине Параћин, ради исплате, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3193/20 од 30.08.2021. године, у седници већа одржаној 12.10.2022. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3193/20 од 30.08.2021. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3193/20 од 30.08.2021. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Параћину П1 51/20 од 07.08.2020. године, ставом првим изреке, обавезана је тужена да тужиљи за период од октобра 2015. године закључно са септембром 2018. године на име накнаде трошкова за долазак и одлазак са посла исплати појединачно опредељене новчане износе са законском затезном каматом на сваки појединачни износ, као у његовом садржају. Ставом другим изреке, обавезана је тужена да тужиљи накнади трошкове парничног поступка у износу од 53.638,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж1 3193/20 од 30.08.2021. године, одбијена је жалба тужене, потврђена првостепена пресуда и одбијен захтев тужене за накнаду трошкова поступка по жалби.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена је благовремено изјавила ревизију због погрешне примене материјалног права с предлогом да се ревизија сматра изузетно дозвољеном, на основу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.72/11 ... 18/20), ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

Врховни касациони суд је оценио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужене као изузетно дозвољеној, јер не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, нити питања у интересу равноправности грађана, нема потребе за уједначавањем судске праксе, ни новим тумачењем права, узимајући у обзир врсту спора, начин пресуђења и разлоге за усвајање тужбеног захтева. Предмет тражене правне заштите је накнада штете тужиљи због неисплате трошкова превоза ради доласка на рад и одласка са рада. Одлука о тужбеном захтеву у складу је са правним ставом Врховног касациног суда, донетим на седници Грађанског одељења од 05.04.2016.године, по коме, ако послодавац није утврдио општим актом услове и критеријуме за превоз запослених од места становања до посла, право на накнаду трошкова за долазак и одлазак са посла имају сви запослени, изузев ако би по разумној оцени такав захтев био очигледно неоснован, с тим да претходно обраћање послодавцу за остваривање права на накнаду трошкова превоза за долазак и одлазак са посла није услов за покретање судског поступка. Указивање тужене на постојање другачијих одлука не указује нужно на другачији правни став изражен у тим одлукама, јер правилна примена материјалног права у споровима са тужбеним захтевом као у конкретном случају зависи од утврђеног чињеничног стања. Из наведених разлога, на основу члана 404. став 2. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије, у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је нашао да ревизија није дозвољена ни као редовна.