Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 13811/2022
08.02.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранислава Босиљковића, председника већа, Бранке Дражић, Драгане Бољевић, Марине Милановић и Весне Станковић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Синиша Цветковић, адвокат из ..., против туженог ЈП „Водовод“ из Врања, чији је пуномоћник Марија Јанићијевић адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 610/22 од 01.06.2022. године, у седници већа одржаној дана 08.02.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Врању Гж 610/22 од 01.06.2022. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Врању Гж 610/22 од 01.06.2022. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Врању П 2606/19 од 12.01.2021. године, ставом првим изреке, укинут је у целости платни налог Основног суда у Врању Пл 908/19 од 01.11.2019. године за износ главног дуга од 6.000,00 динара, по рачуну 255/2019 од 13.05.2019. године, са законском затезном каматом од 21.05.2019. године до исплате и за трошкове издавања платног налога у износу од 7.900,00 динара, а тужбени захтев је одбијен као неоснован. Ставом другим изреке, обавезан је тужилац да туженом накнади трошкове парничног поступка у износу од 78.000,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате.

Пресудом Вишег суда у Врању Гж 610/22 од 01.06.2022. године, ставом првим изреке, одбијена је жалба тужиоца и потврђена првостепена пресуда. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је, због погрешне примене материјалног права, благовремено изјавио ревизију предвиђену чланом 404. ЗПП (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у овом спору не постоји ни један од разлога због којих би требало дозволити одлучивање о тужиочевој посебној ревизији. О тужбеном захтеву правноснажно је одлучено на исти начин као у свим другим чињенично и правно истоветним споровима који се воде између истих странака.

Стога је, на основу члана 404. ЗПП, одлучено као у првом ставу изреке.

Према члану 479. став 6. ЗПП, против одлуке другостепеног суда у поступку у спору мале вредности ревизија није дозвољена, због чега је применом члана 413. тог закона одлучено као у другом ставу изреке.