У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелице Бојанић Керкез, председника већа, Весне Станковић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиоца-противтуженог Градског центра за социјални рад у Београду, Одељење Вождовац, чији је пуномоћник Лазар Крстић, адвокат из ..., против тужених- противтужилаца АА и ББ, обоје из ..., чији је заједнички пуномоћник Јовица Дилберовић, адвокат из ... и тужене мал. ВВ из ..., коју заступа привремени старалац Градски центар за социјални рад у Београду – Одељење Вождовац и Весна Вулетић, психолог, ради лишења родитељског права и поништаја усвојења, одлучујући о ревизији тужиоца-противтуженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ као неоснована ревизија тужиоца - проивтуженог изјављена

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж2 494/22 од 25.03.2024. године, донетом након одржане расправе пред другостепеним судом, укинута је пресуда Другог основног суда у Београду П2 398/22 од 01.06.2022. године. Одбијен је као неоснован тужбени захтев којим је тражено да се тужени - противтужиоци АА и ББ потпуно лише родитељског права над малолетним дететом ВВ, рођеном ...2010. године, као и да се обавежу да на име свог дела доприноса за издржавање малолетног детета плаћају месечно износ од по 10.000,00 динара, сваког 01. до 10. у месецу за текући месец, уплатом на рачун буџета Републике Србије почев од 27.08.2018. године као дана смештаја детета у установу социјалне заштите, док за то постоје законски услови или се ова одлука не измени новом. Усвојен је противтужбени захтев тужених противтужилаца АА и ББ и поништено усвојење засновано решењем о усвојењу Градског центра за социјални рад у Београду – Одељење Вождовац број 56010- 1304/2015 донето 21.03.2016. године, малолетне ВВ рођене ...2010. године у ..., од мајке ГГ, неутврђеног очинства, а којим су као усвојитељи одређени тужени – противтужиоци. Тужилац - противтужени је обавезан да туженима-противтужиоцима накнади парничне трошкове од 415.125,00 динара, као и трошкове другостепеног поступка од 362.817,50 динара. Одбијен је захтев тужиоца -противтуженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац-противтужени је благовремено изјавио ревизију, из свих законом предвиђених разлога.

Тужени - противтужиоци су поднели одговор на ревизију.

Ревизија је дозвољена по одредбама члана 403. став 2. тачка 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11 ... 10/23) и члана 208. Породичног закона („Службени гласник РС“ бр. 18/05 ... 06/15), па је Врховни суд испитао побијану пресуду у смислу члана 408. ЗПП и утврдио да је ревизија неоснована.

У поступку доношења побијане пресуде није учињена битна повреда одредаба парничног поступка предвиђена чланом 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности, а другостепени суд је на подлози потпуно и правилно утврђеног чињеничног стања правилно одлучио о конексним захтевима тужбе и противтужбе.

Према утврђеном чињеничном стању тужени-противтужиоци, који живе у ванбрачној заједници 25 година и родитељи су мушког детета старости 5 година, поднели су тужиоцу-противтуженом 27.08.2014. године захтев за усвојење једног здравог детета женског пола, српске националности, узраста 3-5 година. Тужилац- противтужени је у Програму припреме за усвојење предочио туженима- противтужиоцима могућност усвојења малолетне ВВ, рођене ...2010. године, која је општег здравственог стања без особености, интелектуалног развоја у границама нормале, моторног развоја у складу са узрастом, социјалног развоја у складу са узрастом, емоционалног развоја без особености, али заосталог развоја говора, поремећаја експресивног говора и прогнозе за очекивани психофизички развој у границама нормале за узраст. Тужилац-противтужени је 24.08.2015. године сачинио План у поступку адаптације малолетне ВВ за усвојитељску породицу, из ког произилази да су посебни циљеви исхода да усвојитељска породица има довољно информација о детету за доношење одлуке да о њему може адекватно да се брине: 1) информисање усвојитеља о здравственом статутусу, карактеристикама, навикама и потребама детета – одговорна особа – служба водитељ случаја, саветник за хранитељство, а временски оквир од 24.08.2015. године до смештаја детета и 2) информисање усвојитеља о дететовој породици и разлозима смештаја – одговорна особа водитељ случаја, а временски оквир од 24.08.2015. године до смештаја детета. Поступак узајамног прилагођавања девојчице и усвојитељске породице започет је 01.09.2015. године, па након процене тужиоца - противтуженог да је тај период успешно протекао донето је решење 21.03.2016. године, чији поништај је предмет ове парнице. У поступку који је претходио усвојењу туженима - противтужиоцима је предочено да је девојчица од рођења смештена у хранитељску породицу, али не и да је хранитељка 03.12.2014. године на прегледу код психолога саопштила да од пре годину дана код девојчице постоји низ неадаткивних образаца понашања – изражене потешкоће у контроли осећања и ниска толеранција на фрустације, бацање предмета, вриштање, шутирање, самоповређивање у виду штипања, пика (свашта једе) која постоји од раније. Период прилагођавања детета успешно је протекао, малолетна ВВ је порасла и добила на тежини, тужени - противтужиоци су је водили код логопеда и психолога, говор и комуникативност су јој побољшани. На захтев тужиоца- противтуженог од 09.12.2015. године детету је у Институту за ментално здравље, Клиници за децу и омладину отворен здравствени картон. Девојчица је била прихваћена од породице и социјалног окружења. Међутим, поласком у школу манифестовале су се здравствене сметње у виду слабе заинтересованости и немогућности социјализације према одраслима и другој деци, испољавала је поремећај у понашању у смислу вербалне и физичке агресије, ударала је друге, скратила је себи косу маказама, штипала се по бутинама, тукла се са вршњацима и пљувала, крала новац од друге деце, устајала за време часа, ометала наставу, мучила је животиње, брисала руке о зид, показала је изразиту сугестибилност. Предложена је за укључивање у ИОП, те у периоду од 07.03. до 17.03.2017. године лечена у Институту за ментално здравље, Клинике за децу и омладину, која установа јој је 15.09.2017. године дијагностиковала гранични интелектуални потенцијал. Тужена-противтужиља АА је 24.10.2017. године поднела тужиоцу-противтуженом молбу да преузме бригу о девојчици и за њу нађе најбоље решење, пошто и поред упорног и континуираног рада са дететом, уз сталну подршку и стручне савете лекара дете није успело да се адаптира на породицу, школу и околину. Након тога тужилац-противтужени је поднео тужбу за лишење родитељског права тужених 18.04.2018. године и изместио малолетну ВВ из породице 30.08.2018. године. На захтев туженима - противтужиоцима је достављена писмена документација о здравственим и социјалним приликама породице малолетне ВВ, па су они 10.11.2018. године суочени са чињеницом да је мајка детета ГГ на основу решења надлежног општинског органа сврстана у категорију особе лако ментално ометене у развоју, да је завршила специјалну средњу занатску школу, да је склона општењу са особама ромске националности јер су мање захтевни, да је баба по мајци хронични психијатријски болесник и лишена пословне способности, а деда по мајци алкохоличар. Тужени-протвитужиоци су поднели противтужбу за поништај усвојења 10.12.2018. године.

Са полазиштем на наведено утврђење другостепени суд побијану пресуду заснива на одредбама чланова 88., 89. и 275. став 2. Породичног закона („Службени гласник РС“ бр. 18/05, 72/11 и 06/15), као и чланова 3. и 6. Правилника о програму припреме за усвојење („Службени гласник РС“ бр. 60/05). По оцени тог суда тужилац - протвитужени одржавао је у заблуди тужене-противтужиоце као усвојитеље, како у поступку припреме за усвојење, тако и након што је усвојење засновано у погледу битних карактеристика малолетног детета, односно није их упознао са свим битним чињеницама о детету и породици детета, као релевантним за доношење одлуке о усвојењу малолетног детета. Тужени-противтужиоци нису били упознати са специфичностима психофизичког функционисања малолетне ВВ, односно да она у сфери емоционалног функционисања манифестује склоност импулсивном реаговању, бурном реаговању на фрустрације које укључује нападе беса, неутешан плач, агресивност према стварима, нити чињеницама да је мајка малолетног детета лице ометено у развоју са психичких проблемима, баба са дијагнозом шизофреније, који подаци по стручном мишљењу професора др Милице Пејовић Милованчевић, специјалисте дечје психијатрије представљају фактор ризика који треба пратити. Пошто су тужени-противтужиоци поднели захтев и тужилац-противтужени им 10.11.2018. године доставио тражену документацију о битним карактеристикама малолетног детета, рок од годину дана за поништење усвојења почео је тећи тада и није истекао у време подношења противтужбе 10.12.2018. године. Пошто је усвојење као рушљиво престало сагласно члановима 106. и 108. Породичног закона, суд одбија као неоснован тужбени захтев којим се по члану 81. Породичног закона тражи лишење родитељског права тужених - противтужилаца, односно по члану 154. тог закона установљење обавезе да издржавају малолетну ВВ.

По становишту Врховног суда правилно је другостепени суд утврдио све релевантене чињенице од значаја за одлуку о постављеним супростављеним захтевима странака.

Супротно становишту ревизије, по оцени Врховног суда није битна чињеница да ли код малолетне ВВ постоји наслеђена психијатриска болест, већ одлуку суда опредељује поступање тужиоца - противтуженог у поступку заснивања усвојења, које чињенице су правилно утврђене и оцењене. Туженима-противтужиоцима је у току поступка припреме за усвојење предочена медицинска документација везана за ограничење развоја говора код малолетног детета, али им није предочено низ других неадаптивних образаца понашања које је дете испољило од треће године живота, нити су они информисани о здрављу дететове породице и разлозима смештаја, иако је то предвиђао сачињени План у поступку адаптације од 24.08.2015. године. При томе, нема података да су тужени – противтужиоци, који су поднели захтев за усвојење здравог детета српске националности у поступку припреме усвојења упознати са чињеницом склоности мајке детета да општи са Ромима, да се отац малолетног детета не зна, а на основу налаза професора, чија је специјалност дечја психијатри здравствено стање породице мајке представља фактор ризика који треба пратити.

Према Породичном закону усвојење се заснива одлуком органа старатељства (члан 88.); усвојење престаје поништењем, ако је ништаво или рушљиво (члан 106. став 1.); ништаво је усвојење приликом чијег заснивања нису били испуњени услови за његову пуноважност предвиђени овим законом (члан 107.); рушљиво је усвојење приликом чијег заснивања је сагласност за усвојење дата под принудом или у заблуди (члан 108.); након престанка усвојења о старању над дететом одлучује орган старатељства (члан 109.). Одредбама чланова 89. - 98. предвиђени су услови за усвојење који се тичу опште подобности усвојеника, па је тако предвиђено да се дете може усвојити само уз сагласност родитеља; да родитељ даје сагласност за усвојење са означавањем или без означавања усвојитеља; да родитељ може повући сагласност за усвојење у року од 30 дана од дана када је дао сагласност; ако је дете под старатељством сагласност за усвојење даје његов старатељ; са усвојењем мора да се сагласи дете које је навршило десет година живота и које је способно за расуђивање. Одредбама чланова 99. - 103. предвиђени су услови који се тичу опште подобности усвојитеља и, између осталог, предвиђено да усвојити може само лице које је припремљено за усвојење по посебном програму, осим ако не усваја супружник или ванбрачни партнер родитеља односно усвојиоца детета; да програм припреме за усвојење прописује министар надлежан за породичну заштиту.

Правилником о програму припреме за усвојење („Службени гласник РС“ бр. 18/05) уређује се Програм припреме за усвојење (члан 1.). Чланом 7. тог правилника прописано је да циљ који се постиже обрађивањем тематске целине „развој и потребе детета“ јесте стицање знања будућих усвојитеља о развоју и потребама детета, како би се развила њихов осетљивост и способност да на развој и потребе детета адекватно одговоре. У оквиру тематске целине реализују се следећи садржаји и задаци:...3) проширивање знања будућих усвојитеља о постојању индивидуалних разлика у развоју деце; 4) фактори развоја детета и развој који има специфичности; 5) стицање знања о начину на који се могу умањити последице неповољних раних искустава детета; 6) најбољи интерес детета, шта значи бити добар родитељ.

Према члану 275. Породичног закона тужбу за поништење усвојења из разлога наведених у члану 89. - 103. овог закона могу поднети, између осталих лица, усвојитељи (став 1.); лице које је изјаву о сагласности за усвојење дало под принудом или у заблуди може поднети тужбу за поништење усвојења у року од годину дана од дана када је принуда престала или је заблуда уочена (став 2.).

Из наведених одредби произилази да лице које усваја у поступку усвојења подноси захтев, а да сагласност за усвојење дају родитељи детета, односно старалац детета и дете - под законом предвиђеним условима. Усвојитељ има право на тужбу за поништај усвојења из разлога што за заснивање усвојења нису били испуњени услови за његову пуноважност, односно из разлога који усвојење чине ништавим. У конкретном случају тужени-противтужиоци, као лица која усвајају нису били припремљени за усвојење малолетне ВВ, пошто им је тужилац–противтужени супротно плану припреме за усвојење ускратио могућност да стекну знања о факторима развоја детета, које је већ од треће године у понашању испољило низ специфичности на које је хранитењ указивао. Право усвојитеља да тражи поништај усвојења из овог разлога није везано за рок. Садржина поднетог захтева тужених- противтужилаца за усвојење, као и утврђени недостаци у припреми усвојитеља у поступку усвојења воде закључку да приликом заснивања усвојења нису били испуњени законски услови за његову пуноважност, па је правилно усвојен противтужбени захтев.

Из наведених разлога, пошто је усвојење престало, неосновано се тужбом тражи лишавање родитељског права тужених-противтужилаца и њихово обавезивање да допирносе дечјем издржавању.

На основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа – судија

Јелица Бојанић Керкез,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић