Апелациони суд у Крагујевцу је, пресудом Гж 1037/24 од 02.10.2024. године, ставом 1. изреке, одбио, као неосноване жалбе тужених и потврдио пресуду Основног суда у Краљеву П 1282/2020 од 31.10.2023. године. Ставом 2. изреке, одбијен је захтев друготужене РС за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против става 1. изреке правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени Јавно водопривредно предузеће „Србијаводе“ Београд, Водопривредни центар „Морава“ Ниш је изјавио благовремену ревизију због битних повреда одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.

Тужиоци су доставили одговор на ревизију.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији ревидента прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.

Предмет тражене правне заштите је чинидба коју су нижестепени судови, усвајајући тужбени захтев тужиоца, наложили туженима, у смислу одредбе члана 156. Закона о облигационим односима, на основу утврђеног чињеничног стања да је корито реке Студенице сужено због чега постоји опасност од њеног изливања на парцеле и објекте тужилаца којима, због тога, прети опасност од наступања знатне штете. Ревидент у ревизији указује на битну повреду одредаба парничног поступка, што није разлог за изјављивање посебне ревизије у смислу одредбе члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, док одлуке приложене уз ревизију, у смислу потребе уједначавања судске праксе, нису од утицаја на одлучивање о посебној ревизији јер су донете применом процесног закона а не применом материјалног права.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради чинидбе тужиоци су поднели 22.08.2020. године, а вредност предмета спора је 100.000,00 динара.

Имајући у виду да је ово имовинскоправни спор у ком се тужбени захтев односи на неновчано потраживање, а да вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000,00 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија ревидента није дозвољена у смислу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић