Апелациони суд у Новом Саду је пресудом Гж 938/24 од 04.04.2024. године, ставом првим изреке, жалбу одбио, потврдио пресуду Основног суда у Руми П 138/19 од 12.01.2024. године, исправљену решењем истог суда П 138/19 од 11.03.2024. године, у побијаном, усвајајућем делу одлуке о тужбеном захтеву и трошковима парнице (ставови 1., 2.и 4.изреке). Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени су изјавили благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, указујући на потребу уједначавања судске праксе, заштите равноправности грађана и новог тумачења права.

Тужилац је доставио одговор на ревизију тужених, захтевајући накнаду трошкова за састав тог одговора.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Сл. гласник РС“, бр. 72/11...18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, бр. 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).

По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, за одлучивање о посебној ревизији тужених.

Предмет тражене правне заштите је утврђење делимичне ништавости уговора о купопродаји непокретности за коју је утврђено да је стечена радом у току трајања ванбрачне заједнице тужене ББ и покојног ДД, бившег из ..., јер је закључен противно одредби члана 174. став 3. Породичног закона. Побијана одлука којом је тужбени захтев тужиоца усвојен донета је применом одговарајућих одредби материјалног права на утврђено чињенично стање, а ревиденти у ревизији не указују на разлоге прописане одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку, због којих би ревизија, у конкретном случају била изузетно дозвољена, већ указују на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање што није разлог за изјављивање посебне ревизије.

На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. Закона парничном поступку прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужбу ради утврђења тужилац је поднео 07.03.2019. године, а вредност предмета спора је 150.000,00 динара.

Имајући у виду да је ово имовинско-правни спор који се односи на неновчано потраживање у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужених није дозвољена на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ству другом изреке.

Трошак на име ангажовања пуномоћника, адвоката, за састав одговора на ревизију, тужиоцу није био потребан на основу одредбе члана 154. Закона о парничном поступку.

На основу одредбе члана 165. став 1. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу трећем изреке.

Председник већа – судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић