Кзз 373/2025 чл. 487 ст. 1 т. 2 ЗКП; 2.4.1.21.2.3.3

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 373/2025
03.04.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Дијане Јанковић, Милене Рашић, Мирољуба Томића и Слободана Велисављевића, чланова већа, са саветником Машом Денић, записничарем, у кривичном предмету окривљеног Марка Јовановића, због кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 2. у вези става 1. Закона о јавном реду и миру, одлучујући о захтеву за заштиту законитости адвоката Јасмине Недељковић, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Крагујевцу К 549/24 од 18.07.2024. године и Вишег суда у Крагујевцу Кж1 443/24 од 11.12.2024. године, у седници већа одржаној дана 03.04.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости адвоката Јасмине Недељковић, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Крагујевцу К 549/24 од 18.07.2024. године и Вишег суда у Крагујевцу Кж1 443/24 од 11.12.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом пресуда Основног суда у Крагујевцу К 549/24 од 18.07.2024. године окривљени Марко Јовановић оглашен је кривим због извршења кривичног дела ометање службеног лица у вршењу службене дужности из члана 23. став 2. у вези става 1. Закона о јавном реду и миру, за које кривично дело је осуђен на казну затвора у трајању од три године, коју ће издржати по правноснажности пресуде у заводу за извршење казни, с тим да се окривљеном на основу члана 63. КЗ у изречену казну затвора урачунава време проведено у притвору од 07.06.2024. године до 18.07.2024. године.

Истом пресудом окривљени је на основу члана 264. у вези члана 261. ЗКП обавезан да на име трошкова кривичног поступка плати Основном суду у Крагујевцу износ од 12.076,75 динара, као и на име паушала износ од 5.000,00 динара, у року од 15 дана од правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, као и остале трошкове кривичног поступка о чијој висини ће суд одлучити посебним решењем, на основу члана 262. став 2. ЗКП, док је оштећени АА ради оставривања имовинскоправног захтева упућен на парницу.

Пресудом Вишег суда у Крагујевцу Кж1 443/24 од 11.12.2024. године одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца ОЈТ у Крагујевцу и браниоца окривљеног Марка Јовановића, а првостепена пресуда је потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднела је адвокат Јасмина Недељковић, због повреде закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 22. став 2. КЗ, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновни поступак и одлуку или преиначи побијане одлуке и окривљеног огласи кривим за блаже кривично дело из члана 23. став 1.ЗЈРМ.

Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Врховни јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости искључиво преко браниоца.

Из списа предмета произлази да је окривљени Марко Јовановић овластио адвоката Јасмину Недељковић из ..., писаним пуномоћјем, да окривљеног брани у кривичном поступку који се водио пред ОЈТ у Кппд предмету број 16/24 и Основним судом у Крагујевцу.

Како је у конкретном случају кривични поступак према окривљеном Марку Јовановићу правноснажно окончан доношењем пресуде Вишег суда у Крагујевцу Кж1 443/24 од 11.12.2024. године, а захтев за заштиту законитости је поднела бранилац, адвокат Јасмина Недељковић, која је у поступку пред Основним судом у Крагујевцу писаним пуномоћјем овлашћена да заступа окривљеног и која је окривљеног бранила до правноснажног окончања кривичног поступка, који се према окривљеном водио због кривичног дела из члана 23. став 2. у вези става 1. Закона о јавном реду и миру, а уз захтев није приложила пуномоћје за подношење овог ванредног правног лека, то Врховни суд налази да овај бранилац, сходно изнетом и цитираним законским одредбама, не спада у круг лица која могу поднети захтев за заштиту законитости, па је његов захтев, оцењен као недозвољен.

Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 483. ЗКП, одлучио као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                    Председник већа-судија

Маша Денић, с.р.                                                                                                                             Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић