Након што је поступио, у смислу одредбе члана 286. став 2. Закона о прекршајима, Врховни суд је одржао седницу већа, на којој је размотрио списе предмета, са пресудама против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Основано се у захтеву за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва истиче да је пресудом Прекршајног суда у Зајечару 1 Пр 1952/24 од 08.10.2024. године учињена битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 161. став 1. и члана 259. став 1. Закона о прекршајима.

Одредбом члана 93. став 3. Закона о прекршајима прописано је да окривљени има право да се брани сам или уз стручну помоћ браниоца кога сам одабере.

Чланом 161. став 1. Закона о прекршајима, прописано је да, ако окривљени има браниоца, све одлуке од чијег достављања тече рок за жалбу – доставиће се само браниоцу, а ако их има више, само једном од њих и тиме се достављање окривљеном сматра извршеним, а чланом 256. став 1. истог закона прописано је да се писано израђена пресуда доставља подносиоцу захтева и окривљеном по одредбама о достављању тог закона.

У складу са чланом 259. став 1. Закона о прекршајима, жалбу могу изјавити окривљени, бранилац и подносилац захтева, док је ставом 4. истог члана прописано да рок за жалбу тече од дана од када је окривљеном достављен препис пресуде, а ако окривљени има браниоца, од дана када је њему достављен препис пресуде.

Према стању у списима, првостепени суд своју пресуду није доставио браниоцу окривљеног и на тај начин повредио право на одбрану окривљеног.

Наиме, из списа предмета произлази да окривљени током првостепеног прекршајног поступка није имао браниоца да га заступа, да је првостепени прекршајни суд дана 08.10.2024. године донео пресуду, која је окривљеном, према повратници у списима, достављена дана 30.01.2025. године, те да окривљени није изјавио жалбу против првостепене пресуде, већ је у жалбеном року, ангажовао браниоца - адвоката Марка Марковића, који је поднеском (послат препорученом пошиљком 05.02.2025. године), обавестио суд, да је ангажован за браниоца окривљеног, да доставља пуномоћје за заступање у предметном прекршајном поступку и да моли суд да му достави пресуду Пр 1952/24 од 08.10.2024. године, ради изјављивања жалбе у корист окривљеног.

Међутим, првостепени прекршајни суд, иако је на описани начин, обавештен да је окривљени ангажовао браниоца, истом није доставио првостепену пресуду, већ је браниоцу окривљеног од стране шефа писарнице првостепеног суда упућено обавештење у коме је наведено да је окривљени лично примио првостепену пресуду, па како у моменту достављања пресуде окривљени није имао браниоца, то нема основа да се иста доставља браниоцу.

Наведени пропуст, односно непоступање првостепеног прекршајног суда да достави првостепену пресуду браниоцу, ангажованом у оквиру жалбеног рока, који има уредно пуномоћје и који је благовремено од суда затражио достављање првостепене пресуде, прилажући уредно издато пуномоћје за заступање, имало је за последицу да је браниоцу окривљеног ускраћена могућност да, као овлашћено лице за подношење редовног правног лека против првостепене пресуде прекршајног суда, сходно одредби члана 259. став 1. Закона о прекршајима, поднесе жалбу у корист окривљеног и укаже на чињенице и доказе који су од значаја за доношење законите одлуке, односно повређено је право окривљеног на одбрану у жалбеном поступку. По оцени Врховног суда, на описани начин, учињена је битна повреда одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 4) у вези члана 161. став 1. у вези члана 259.став 1.Закона о прекршајима, а како се то основано истиче у поднетом захтеву Врховног јавног тужиоца.

Због учињене повреде одредаба прекршајног поступка, побијану пресуду Прекршајног суда у Зајечару 1 Пр 1952/24 од 08.10.2024. године би требало укинути и предмет вратити првостепеном суду на поновни поступак и одлуку, како је то предложено у поднетом захтеву за заштиту законитости.

Међутим, како је одредбом члана 84. став 1. Закона о прекршајима прописано да се прекршајни поступак не може покренути нити водити ако протекне једна година од дана када је прекршај учињен, а одредбом става 7. истог члана је прописано да покретање и вођење прекршајног поступка застарева у сваком случају када протекне два пута онолико времена колико се по закону тражи за застарелост, те како је окривљени AA, прекршај, који му је стављен на терет, према изреци првостепене пресуде, учинио дана 07.05.2023. године, сходно одредби члана 84. став 7. Закона о прекршајима, у конкретном случају је, истеком дана 07.05.2025. године наступила апсолутна застарелост вођења прекршајног поступка.

Како је, услед ове околности искључена свака даља процесна радња у правцу прекршајног гоњења окривљеног за предметне прекршаје, то је укидање побијане пресуде беспредметно, те се по правилној примени права, прекршајни поступак мора обуставити.

Имајући у виду наведено, Врховни суд је усвојио као основан поднети захтев за заштиту законитости јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва и преиначио правноснажну пресуду Прекршајног суда у Зајечару 1 Пр 1952/24 од 08.10.2024. године, тако што је, на основу члана члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима, обуставио прекршајни поступак против окривљеног AA због прекршаја из члана 330. став 1. тачка 23) Закона о безбедности саобраћаја на путевима.

На основу члана 141. став 2. Закона о прекршајима одлучено је да трошкови прекршајног поступка падну на терет буџетских средстава суда.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 286. став 1. и члана 287. став 4. у вези члана 248. став 1. тачка 6) Закона о прекршајима одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                   Председник већа-судија

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                              Светлана Томић Јокић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић