Рев 4873/2024 3.19.1.25.1.4

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 4873/2024
30.05.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Драгане Маринковић, председника већа, Марине Милановић, Зорице Булајић, Бранке Дражић и Радославе Мађаров, чланова већа, у парници тужиље АА из ... , чији је пуномоћник Милутин Димитријевић, адвокат из ... , против тужених Јавног стамбеног предузећа „Крагујевац“ и Града Крагујевца, чији је заједнички пуномоћник Градско јавно правобранилаштво, ради накнаде штете, одлучујући о ревизији туженог Града Крагујевца изјављеној против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 7766/22 од 04.09.2023. године, у седници одржаној 30.05.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ПРИХВАТА СЕ одлучивање о ревизији туженог Града Крагујевца изјављеној против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 7766/22 од 04.09.2023. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија туженог Града Крагујевца изјављена против решења Вишег суда у Крагујевцу Гж 7766/22 од 04.09.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Решењем Основног суда у Крагујевцу П 9046/20 од 12.08.2021. године, ставом првим изреке, утврђено је да је тужба тужиље против тужених повучена. Ставом другим изреке, обавезана је тужиља да туженима накнади трошкове парничног поступка од 9.000,00 динара.

Решењем Вишег суда у Крагујевцу Гж 7766/22 од 04.09.2023. године, преиначено решење о трошковима поступка из става другог изреке првостепеног решења, тако што су обавезани тужени да тужиљи солидарно накнаде трошкове парничног поступка у износу од 27.000,00 динара са законском затезном каматом од извршности пресуде до исплате.

Против правноснажног решења донетог у другом степену, тужени Град Крагујевац је благовремено изјавио ревизију због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучује, као о изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Применом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр.72/11 ... 18/20) у вези члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), посебна ревизија се може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене одлуке која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права. Према ставу 2. истог члана, испуњеност услова за изузетну дозвољеност ревизије Врховни суд цени у већу од пет судија. У конкретном случају тужени Град Крагујевац је изјавио посебну ревизију против другостепеног решења о трошковима којим је преиначено решење о трошковима садржано у првостепеном решењу и одлучено да тужени тужиљи накнаде трошкове поступка. Решење којим се одлучује о захтеву странке за накнаду трошкова поступка доноси се у сваком конкретном случају на основу одредаба Закона о парничном поступку којима су регулисана процесна правила одлучивања о захтевима странака за накнаду трошкова, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији, нити постоји потреба за уједначавањем судске праксе.

Сходно изнетом, Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији, као изузетно дозвољеној, применом члана 404. став 1. ЗПП, па је одлучено као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. у вези са чланом 420. став 6. ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија туженог Града Крагујевца није дозвољена.

Наиме, одредбом члана 28. став 1. Закона о парничном поступку прописано је да ако је за утврђивање стварне надлежности, права на изјављивање ревизије и у другим случајевима прописаним у овом закону меродавна вредност предмета спора, као вредност предмета спора узима се само вредност главног захтева. Одредбом става 2. овог члана је прописано да се камате, уговорна казна и остала споредна тражења, као и трошкови поступка не узимају у обзир ако не чине главни захтев.

Како је у конкретном случају ревизија изјављена против одлуке другостепеног суда којом је преиначена првостепена пресуда у делу одлуке о трошковима поступка, која не представља решење против кога се ревизија може изјавити по члану 420. ЗПП, то је ревизија недозвољена и по члану 403. став 2. тачка 2. ЗПП.

На основу изложеног, применом члана 413. у вези члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић