Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев2 3892/2024
27.12.2024. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Јелене Ивановић, председника већа, Жељка Шкорића, Бранка Станића, Зорана Хаџића и Јелице Бојанић Керкез, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Ненад Рудовић, адвокат из ..., против туженог Контрола летења Србије и Црне Горе „Smatsa“ доо Београд из Београда, кога заступају Ана Воркапић и Данијела Ђокић, адвокати из ..., ради поништаја анекса уговора о раду, одлучујући о ревизији туженог изјављеној против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2271/24 од 29.05.2024. године, у седници већа одржаној 27.12.2024. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ посебна ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2271/24 од 29.05.2024. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија туженог изјављена против пресуде Апелационог суда у Београду Гж1 2271/24 од 29.05.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Првог основног суда у Београду П1 5654/21 од 11.12.2023. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца и поништен Анекс уговора о раду ... од 05.04.2014. године, закључен између тужиоца и туженог. Ставом другим изреке, обавезан је тужени да тужиоцу накнади трошкове парничног поступка у износу од 229.500,00 динара.

Пресудом Апелационог суда у Београду Гж1 2271/24 од 29.05.2024. године. године, одбијена је као неоснована жалба туженог и потврђена пресуда Првог основног суда у Београду П1 5654/21 од 11.12.2023. године и одбијен захтев туженог за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужени је благовремено изјавио посебну ревизију у смислу члана 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11, 49/13-УС, 74/13-УС, 55/14, 87/18, 18/20,10/23 – други закон) – у даљем тексту: ЗПП, прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). Ставом 2. истог члана закона прописано је да о дозвољености и основаности из става 1. овог члана, одлучује Врховни суд у већу од пет судија.

Врховни суд је на основу овлашћења из члана 404. ЗПП закључио да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији туженог као изузетно дозвољеној.

Предмет тражене правне заштите је утврђење ништавости анекса уговора о раду закљученог између парничних странака, којим је тужилац распоређен на друго радно место код туженог. Врховни суд налази да у конкретном случају нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, имајући у виду да материјално право, као ни правно схватање на којем је заснована побијана одлука, нису у супротности са правним ставом израженим кроз одлуке Врховног суда, због чега не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Из тих разлога, Врховни суд је одлуку као у ставу првом изреке, донео применом одредбе члана 404. став 2. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5) ЗПП, Врховни суд је нашао да ревизија туженог није дозвољена.

Тужба у овој правној ствари поднета је 03.07.2014. године. Предмет тужбеног захтева је поништај Анекса уговора о раду ... од 05.04.2014. године, којим је тужилац премештен на друго радно место.