.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 3409/2025
19.03.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића и Марије Терзић, чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Александар Цветановић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, коју заступа Државно правобранилаштво, Одељење у Лесковцу, ради утврђења, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 4638/2024 од 20.11.2024. године, у седници одржаној 19.03.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Апелационог суда у Нишу Гж 4638/2024 од 20.11.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Лесковцу П 2308/23 од 16.09.2024. године, ставом првим изреке, усвојен је тужбени захтев тужиоца, па је утврђено према туженој да је он власник стана у стамбеној згради у Ул. ... бр. .., објекат бр. 1, стан бр. .., површине 76 м2, на основу реализоване купопродаје и савесне и законите државине у периоду дужем од 20 година, што је тужена дужна да призна и трпи и упис права својине на име тужиоца на означеној непокретности у јавном регистру непокретности. Ставом другим изреке, тужена је обавезана да тужиоцу на име трошкова поступка плати износ од 35.900,00 динара, а уколико у париционом року не исплати трошкове поступка обавезује се да на износ трошкова поступка плати законску затезну камату почев од дана извршности пресуде па до исплате.
Апелациони суд у Нишу је, пресудом Гж 4638/2024 од 20.11.2024. године, одбио као неосноване жалбе тужиоца и тужене и потврдио пресуду Основног суда у Лесковцу П 2308/23 од 16.09.2024. године.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права.
Тужилац је доставио одговор на ревизију тужене.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. Закона парничном поступку (''Службени гласник РС'', бр. 72/11 ... 18/20) и одредбе члана 92. Закона о уређењу судова (''Службени гласник РС'', бр. 10/23), па је утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 403. став 3. Закона о парничном поступку, прописано је да ревизија није дозвољена у имовинскоправним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.
Тужбу ради утврђења тужилац је поднео 04.05.2023. године, а вредност предмета спора је 10.000,00 динара.
Имајући у виду да је ово имовинско-правни спор који се односи на неновчано потраживање у ком вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да ревизија тужене није дозвољена, на основу одредбе члана 403. став 3. Закона о парничном поступку.
На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у изреци.
Председник већа – судија
Гордана Комненић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
