
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1222/2025
01.10.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Светлане Томић Јокић и Дијане Јанковић, чланова већа, са саветником Врховног суда Весном Зарић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Владимира Јакића, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву и допуни захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Владимира Јакића - адвоката Марка Поповића, поднетим против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К.бр.464/24 од 24.03.2025. године и Апелационог суда у Београду Кж1 391/25 од 24.06.2025. године, у седници већа одржаној дана 01.10.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈУ СЕ, као недозвољени, захтев и допуна захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Владимира Јакића - адвоката Марка Поповића, поднети против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К.бр.464/24 од 24.03.2025. године и Апелационог суда у Београду Кж1 391/25 од 24.06.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Београду К.бр.464/24 од 24.03.2025. године окривљени Владимир Јакић оглашен је кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246 став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од четири године у коју казну му је урачунато време проведено у притвору. Према окривљеном је изречена мера безбедности одузимања предмета и од њега је одузета имовинска корист. Окривљени је обавезан да накнади трошкове кривичног поступка.
Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 391/25 од 24.06.2025. године одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца ВЈТ у Београду и браниоца окривљеног а пресуда Вишег суда у Београду К.бр.464/24 од 24.03.2025. године, потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев и допуну захтева за заштиту законитости поднеo је бранилац окривљеног Владимира Јакића - адвокат Марко Поповић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) и 3) и став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновно суђење и одлучивање.
Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:
Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.
Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).
Бранилац окривљеног као разлог подношења захтева и допуне захтева за заштиту законитости истиче повреду закона из члана 485. став 1. тачка 1) и 3) и став 2. ЗКП, при чему не опредељује конкретно ни једну повреду закона у смислу става 4. члана 485. ЗКП, већ у образложењу захтева наводи да је по његовом мишљењу изостало било какво законито утврђивање субјективног елемента бића кривичног дела, односно неспорно утврђивање директног умишљаја код окривљеног и да је имао свест да су супстанце алпразолам и клоназепам најпре саставни делови лекова Ksalol и Rivotril, а потом да исти представљају опојну дрогу. Изнети наводи браниоца окривљеног у битном представљају оспоравање утврђеног чињеничног стања у правноснажним одлукама.
Поред наведеног, бранилац оспорава и закључке суда наводећи да је нејасно како је суд дошао до закључка да је окривљени приликом манипулације предметним лековима користио рукавице па да зато није пронађен његов днк на претходном материјалу, те наводи да о чињеницама које су предмет доказивања постоји знатна противречност између онога што се наводи у разлозима пресуде о садржини исправа или записника о исказима датим у поступку и самих тих исправа или записника, на који начин се указује и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.
Такође се истиче и повреда закона у погледу одузимања имовинске користи из разлога што су у конкретном случају привремено одузети предмети од трећег лица у односу на које је одбачена кривична пријава, а у кривичном поступку који се водио према окривљеном од истог одузета имовинска корист, на који начин се суштинки указује на повреду одредбе члана 441. став 2. ЗКП.
Имајући у виду да из изнетих навода произилази да се нижестепене пресуде побијају због погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП и повреда одредбе члана 441. став 2. ЗКП, а што не представља законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев и допуну захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Владимира Јакића - адвоката Марка Поповића оценио недозвољеним.
Стога је Врховни суд са изнетих разлога, а на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП и члана 485. став 4. ЗКП, одлучио као у изреци овога решења.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Весна Зарић,с.р. Милена Рашић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
