.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 25004/2024
25.12.2024. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, др Илије Зиндовића, Марије Терзић, Добриле Страјина и Драгане Миросављевић, чланова већа, у парници тужиље АА из ..., чији је пуномоћник Миодраг Јанковић, адвокат из ..., против тужене Републике Србије, Привредни суд у Београду, коју заступа Државно правобранилаштво, Београд, ради накнаде имовинске штете, одлучујући о ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду Гжрр1 132/24 од 11.04.2024. године, у седници одржаној 25.12.2024. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене изјављеној против пресуде Вишег суда у Београду Гжрр1 132/24 од 11.04.2024. године.
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољена, ревизија тужене изјављена против пресуде Вишег суда у Београду Гжрр1 132/24 од 11.04.2024. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Трећег основног суда у Београду Прр1 9/2023 од 07.07.2023. године, ставом првим изреке, делимично је усвојен тужбени захтев, па је тужена обавезана да тужиљи на име накнаде имовинске штете изазване повредом права на суђење у разумном року исплати износ од 1.802,11 динара, са законском затезном каматом почев од 26.01.2023. године до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је тужбени захтев тужиље у делу којим је тражила да суд тужену обавеже да јој на досуђени износ од 1.802,11 динара, исплати законску затезну камату почев од 04.01.2022. године па до 25.01.2023. године, као неоснован. Ставом трећим изреке, тужена је обавезана да тужиљи накнади трошкове парничног поступка од 22.500,00 динара.
Виши суд у Београду је, пресудом Гжрр1 132/24 од 11.04.2024. године, ставом првим изреке, одбио као неосноване жалбе тужиље и тужене и потврдио пресуду Трећег основног суда у Београду Прр1 9/2023 од 07.07.2023. године, у ставовима првом и другом изреке. Ставом другим изреке, преиначено је решење о трошковима садржано у ставу трећем изреке пресуде Трећег основног суда у Београду Прр1 9/23 од 07.07.2023. године, па је тужена обавезана да тужиљи на име трошкова парничног поступка исплати износ од 27.000,00 динара. Ставом трећим изреке, одбијени су захтеви тужиље и тужене за накнаду трошкова другостепеног поступка.
Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужена је изјавила благовремену ревизију, због битне повреде одредаба парничног поступка и погрешне примене материјалног права, позивајући се на одредбу члана 404. Закона о парничном поступку.
Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11... 18/20), у вези одредбе члана 92. Закона о уређењу судова („Службени гласник РС“, број 10/23), прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија).
По оцени Врховног суда, у конкретном случају није потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, нити је потребно уједначавање судске праксе као ни ново тумачење права, па нису испуњени услови за одлучивање о посебној ревизији тужене прописани одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку.
Предмет тражене правне заштите је накнада имовинске штете тужиљи изазване повредом права на суђење у разумном року настале због делимичног неиспуњења потраживања запослене из радног односа у стечају утврђених потраживања над стечајним дужником са већинским државним капиталом на основу претходно утврђене повреде права на суђење у разумном року. Побијана одлука не одступа од Закључка усвојеног на седници Грађанског одељења Врховног касационог суда одржаној 02.11.2018. године о одговорности Републике Србије за накнаду материјалне штете настале због неизвршења правноснажних судских одлука у овом случају. Наводи ревизије ревидента о погрешној примени материјалног права при обрачуну законске затезне камате су без утицаја на одлучивање, имајући у виду да је тужиља поднела пријаву потраживања у поступку стечаја без потраживања законске затезне камате.
На основу одредбе члана 404. став 2. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу првом изреке.
Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије применом одредбе члана 410. став 2. тачка 5. у вези члана 468. став 1. и члана 479. став 6. Закона парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.
Одредбом члана 468. став 1. Закона парничном поступку прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе. На основу одредбе члана 479. став 6. истог закона, против одлуке другостепеног суда којом је одлучено у спору мале вредности, ревизија није дозвољена.
Тужбу ради накнаде имовинске штете тужиља је поднела 26.01.2023. године а вредност предмета спора је 1.802,11 динара.
Имајући у виду да је ово спор мале вредности у ком се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност 3.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, следи да против одлуке другостепеног суда, у овој врсти спора ревизија није дозвољена на основу одредбе члана 479. став 6. Закона о парничном поступку.
На основу одредбе члана 413. Закона о парничном поступку, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.
Председник већа – судија
Гордана Комненић,с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић
