Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужилац је благовремено изјавио ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи као изузетно дозвољеној, применом члана 404. Закона о парничном поступку.

По оцени Врховног суда, нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, у смислу одредбе члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11….10/23, у даљем тексту: ЗПП).

Правноснажном пресудом, применом одредби материјалног права из одредби чл. 21. и 24. Закона о основама својинскоправних односа, одбијен је тужбени захтев за утврђење права својине тужиоца на објекту „ВВ“, на земљишту на коме се тај објекат налази и које служи за његову редовну употребу, тужилац није градио предметни објекат, већ његов правни претходник ДПП „Оглед“ Богатић, и то не на туђем, већ на земљишту на ком је имао право коришћења и које је било у друштвеној својини. Нису се стекли ни услови за стицање права својине на непокретностима одржајем у смислу члана 28. ЗОСПО, јер тужилац не испуњава услов законитости и савесности за стицање права својине путем одржаја. Тужилац нема пуноважан правни основ за стицање права својине, предмет уговора о купопродаји закљученог између тужиоца и његовог правног претходника 2007. године није био предметни објекат нити кат.парцеле .. и .. КО ... на којима се објекат налази, а правном претходнику тужиоца након окончања поступка реституције 2004. године је било познато да спорни делови парцела и објекат на њима нису у његовом власништву.

Имајући у виду садржину тражене правне заштите, чињенице утврђене у поступку и начин пресуђења, Врховни суд је оценио да су нижестепене пресуде у складу са праксом ревизијског суда и правним ставовима израженим у одлукама Врховног суда, у којима је одлучивано о истоветним захтевима тужилаца, са истим или сличним чињеничним стањем и правним основом, због чега нема услова за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној, а ради разматрања правног питања општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе или новог тумачења права. Тужилац није уз ревизију доставио правноснажне пресуде из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању о истој или битно сличној чињеничној и правној ситуацији, при чему правилна примена права у споровима са тужбеним захтевом, као у конкретном случају, зависи од утврђеног чињеничног стања.

Из наведених разлога, применом члана 404. ЗПП, одлучено је као у првом ставу изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 403. став 3. ЗПП, Врховни суд је утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП прописано је да ревизија није дозвољена у имовинско-правним споровима ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противведност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 27.05.2021. године. Вредност предмета спора је 500.000,00 динара.

Како у конкретном случају вредност предмета спора правноснажне пресуде не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу НБС на дан поношења тужбе, то ревизија тужиоца није дозвољена у смислу члана 403. став 3. ЗПП.

На основу члана 413. ЗПП, Врховни суд је одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа - судија

Бранка Дражић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић