Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, нашао:

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1.), а у случају из члана 485. став 1. тачка 2) и 3) овог законика мора се доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

Бранилац окривљеног у образложењу захтева наводи да је учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП јер образложење пресуде нема јасне разлоге о одлучним чињеницама, а дати разлози су противречни стању у списима предмета и изведеним доказима, изрека пресуде је противречна сама себи односно разлози су противречни изреци.

Поред наведеног захтевом се оспорава утврђено чињенично стање и оцена доказа дата од стране суда наводима да ни један од изведених доказа не указује на то да се телефонски разговор догодио, а онда ни каква је садржина самог разговора те да ли би и евентуално упућене речи могле да се сматрају угрожавањем сигурности неког лица. Наиме, није утврђено да предмет извршења кривичног дела телефон Самсунг Ј3 2017 и сим картица уопште постоје или су постојали, као што није утврђено на кога је регистрован број телефона. Према ставу браниоца одлука суда је донета без и једног доказа којим би се утврдила радња извршења кривичног дела, а осим самог исказа оштећене, те врло компромитујућег саслушања сведока, изостали су сви докази који би јасно могли да утврде саму радњу кривичног дела.

Бранилац окривљеног наводи и да суд није применио одредбу члана 16. ЗКП у погледу чињеница од којих зависи вођење кривичног поступка, као и да су повређење одредбе члана 332. став 1. тачка 2), 500 став 1. тачка 2) и 82. ЗКП, на који начин се суштински указује на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 3) ЗКП у вези члана 332. став 1. тачка 2), 500 став 1. тачка 2), 16. и 82. ЗКП.

Имајући у виду да се нижестепене пресуде побијају због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка тачка 2) и 3) у вези члана 332. став 1. тачка 2), 500 став 1. тачка 2), 16. и 82. ЗКП, те погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања и погрешне оцене доказа дате од стране нижестепених судова, а што не представља законске разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Александра Бзенића, у овом делу оценио недозвољеним.

Поред наведеног, у поднетом захтеву се наводи и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10), став 2. тачка 1) ЗКП-а, повреда кривичног закона из члана 439. тачка 1) ЗКП и повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, због које је подношење захтева дозвољено, међутим, како бранилац окривљеног у захтеву уопште не наводи у чему се састоје наведене повреде закона, то је стога Врховни суд оценио да у овом делу поднети захтев нема прописан садржај, у смислу одредбе члана 484. ЗКП, која налаже обавезу навођења у захтеву за заштиту законитости разлога за његово подношење, а што у случају истицања повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), по налажењу овога суда, подразумева не само опредељење о којој повреди закона је реч, већ и образложење у чему се та повреда конкретно састоји.

Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП и 484. ЗКП захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Александра Бзенића одбацио.

Записничар-саветник,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                Председник већа-судија,

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                              Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић