Против правноснажне другостепене пресуде, тужиља је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу одредбе члана 408. у вези члана 441. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“, бр. 72/11...10/23) ЗПП и нашао да ревизија тужиље није основана.

У спроведеном поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП, на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је била запослена код туженог на основу уговора о раду број ../15 од 15.08.2015. године на одређено време на период од 15.08.2015. до 30.06.2016. године, на пословима референта за подршку продаје пословним корисницима у ..., степен стручне спреме - гимназија, које послове је тужиља обављала за потребе предузећа за телекомуникације „Телеком Србија“ АД Београд, на основу уговора о пословно-техничкој сарадњи од 06.07.2015. године, све због повећаног обима посла. Дана 07.11.2015. године тужиља је примила обавештење – понуду за закључење Анекса уговора о раду са образложењем да Привредно друштво „Телеком Србија“ АД код кога је тужиља била упућена на рад више не жели да сарађује са њом. Наведним анексом тужени је понудио тужиљи обављање послова радника обезбеђења-четврти степен стручне спреме у ... за потребе фирме „Securitаѕ“. Како је тужиља одбила да потпише наведени анекс уговор о раду, тужени је тужиљи на основу члана 179. став 5. тачка 2. Закона о раду решењем о отказу уговора о раду број ../15 отказао уговор о раду број ../15 од 15.08.2015. године, због тога што запослени одбија закључење анекса уговора о раду. Из образложења решења произлази да је запосленој дана 07.11.2015. године уручено обавештење са понудом за закључење анекса ради премештаја на други одговарајући посао, код другог послодавца у друго време трајања уговора, као и у погледу новчаног износа основне плате. Како запослена није доставила потписан примерак анекса, сматра се да је одбила понуду за закључење анекса, па су се стекли услови за отказ уговора о раду. Из Правилника о организацији и систематизацији послова код туженог 493/2014 од 01.08.2014. године утврђено је да је за радно место радника обезбеђења утврђен услов у погледу стручне спреме – четврти степен стручне спреме. Из налаза и мишљења судског вештака за економско- финансијску област на околност висине зараде и припадајућих пореза и доприноса које би тужиља остварила у периоду од 21.11.2015. године до 30.06.2016. године код туженог утврђено је да укупна нето зарада тужиље у спорном периоду износи 202.661,80 динара, порез на зараде износи 19.031,00 динара, а укупни доприноси на терет послодавца 49.541,84 динара.

На утврђено чињенично стање нижестепени судови су правилно применили одредбу члана 179. став 5. тачка 2. Закона о раду када су одбили тужбени захтев тужиље којим је тражила да се поништи као незаконито решење број ../15 којим је тужиљи отказан уговор о раду број ../15 од 15.08.2015. године. Нижестепени судови су правилно закључили да су били испуњени услови за отказ уговора о раду примењујући одредбу члана 179. став 5. тачка 2. Закона о раду у вези са чланом 171. став 1. и 172. Закона о раду.

Наиме, према члану 171. став 1. тачка 3. Закона о раду прописано је да послодавац може запосленом да понуди измену уговорних услова рада (у даљем тексту: анекс уговора), ради упућивања на рад на одговарајући посао код другог послодавца у складу са чланом 174. овог Закона. Према ставу 2. цитираног члана, прописано је да одговарајућим послом у смислу става 1. тачка 1. и 3. овог члана сматрају се посао за чије се обављање захтева иста врста и степен стручне спреме који су утврђени уговором о раду. Тужиља је код туженог радила са гимназијом, а место које јој је понуђено као радник обезбеђења – предвиђена је стручна спрема IV или VI степен стручне спреме друштвеног или природног смера, страни језици, енглески језик, с тим што је било пожељно да има и обуку везану за употребу ватреним оружјем и пожељно искуство, пробни рад од шест месеци. Назначени услови били су предвиђени Правилником о организацији и систематизацији послова „Securitas services“. Код туженог тужиља је радила на месту референта подршке у продаји за „Телеком Србија“. Тужиљи је понуђено анексом уговора радно место у погледу исте стручне спреме, што се може сматрати одговарајућим послом. Тужени је са „Securitas services“ имао закључен уговор о пословно-техничкој сарадњи број 92/2008 од 23.07.2008. године и у том смислу је тужиљи понуђена измена уговорних услова рада. За понуђено место предвиђен је исти степен стручне спреме који су утврђени угвором о раду, на основу кога је тужиља засновала радни однос код туженог. Прописани услов за обављање послова – радним односом код новог послодавца, обука за руковање оружјем, нису од утицаја из разлога што изведени докази не указују на околност да тужиља не би била упућена да похађа наведену обуку – руковање ватреним оружјем.

Према члану 179. став 5. Закона о раду, прописано је да запосленом може да престане радни однос ако за то постоји оправдани разлог који се односи на потребе послодавца и то (тачка 2) ако одбије закључење анекса уговора у смислу члана 171. став 1. тачка 1-5 овог Закона.

Тужиља је одбила закључење анекса уговора. За време трајања уговора о радном односу на одређено време, послодавац може донети одлуку о распоређивању запосленог на друго радно место у складу са законом или упућивања код другог послодавца. Како је туженом као послодавцу и пре истека рока трајања радног односа на одређено време, престала потреба за обављање одређеног посла, а тужиља је одбила закључење анекса уговора, то је правилно закључено од стране нижестепених судова да је тужени поступио у складу са законом када је тужиљи отказао уговор о раду.

Наводима из ревизије не доводи се у сумњу исправност побијане одлуке. Ово из разлога што навођење разлога да у новој фирми према анексу и правилнику нема систематизовано радно место на које је тужиља требало да буде распоређена, нису доказана. Наиме, списима предмета је приложен Правилник о систематизацији радних места. Према Правилнику предвиђено је радно место „службеник обезбеђења“ (одредба 2. тачка 11. Правилника) а остале позиције представљају опис послова у зависности на којој позицији се радник распоређује. То распоређивање радника по позицијама је аутономно право послодавца. У овом случају битна је суштина посла који се обавља сходно испуњености осталих услова (стручна спрема, зарада и др). Стога се наводи из ревизије тужиље не могу прихватити као основани.

Имајући у виду напред изнето, на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучено је као у изреци.

Председник већа - судија

Гордана Комненић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић