Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 5473/2025
15.10.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Татјане Миљуш, председника већа, Јасмине Стаменковић, Јасминке Обућина, Мирјане Андријашевић и Иване Рађеновић, чланова већа, у парници тужилаца АА из ..., ББ из ..., ВВ из ..., ГГ из ..., ДД из ..., ЂЂ из ..., ЕЕ из ..., ЖЖ из ... и ЗЗ из ..., чији је пуномоћник др Марија Јоксовић, адвокат у ..., против туженог ЈКП „Услуга“ Оџаци, из Оџака, чији је пуномоћник Петар Мијановић, адвокат у ..., ради накнаде штете, одлучујући о ревизији тужилаца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 28/25 од 20.01.2025. године, у седници одржаној 15.10.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о ревизији тужилаца, изјављеној против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 28/25 од 20.01.2025. године, као изузетно дозвољеној.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужилаца, изјављена против пресуде Вишег суда у Сомбору Гж 28/25 од 20.01.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Сомбору П 2656/21 од 15.10.2024. године одбијен је тужбени захтев тужилаца да се обавеже тужени да сваком тужиоцу понаособ на име неосновано наплаћене накнаде за одржавање водомера исплати износ од по 4.000,00 динара са законском затезном каматом од 31.08.2018. године до исплате и да му накнаде трошкове парничног поступка. Тужиоци су обавезани да туженом накнаде трошкове парничног поступка у износу од 13.500,00 динара са законском затезном каматом од извршности до исплате.

Пресудом Вишег суда у Сомбору Гж 28/25 од 20.01.2025. године одбијена је жалба тужилаца, а жалба тужене је усвојена и одлука о трошковима поступка преиначена у првостепеној пресуди, тако што је туженој досуђен још и новчани износ од по 9.000,00 динара на име састава одговора на тужбу, док је у преосталом делу у погледу главне ствари и непреиначеног дела трошкова наведена пресуда Основног суда у Сомбору потврђена. Тужиоци су обавезани да туженом накнаде трошкове жалбеног поступка у износу од 18.000,00 динара, а одбијен је захтев тужилаца за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужиоци су изјавили благовремену ревизију по основу одредбе члана 404. ЗПП, због погрешне примене материјалног права, ради разматрања правног питања од општег интереса, уједначавања судске праксе и новог тумачења права.

Одредбом члана 404. Закона о парничном поступку прописано је да је ревизија изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени Врховног касационог суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности ревизије одлучује Врховни касациони суд у већу од пет судија.

Предмет тражене правне заштите је легитимитет наплаћене накнаде за одржавање водомера, коју је тужени наплаћивао од тужилаца по основу одредбе члана 56. Одлуке о комуналним делатностима Општине Оџаци и по испостављеним рачунима у периоду обухваћеним тужбом.

Полазећи од тога да је тужени своје пословање у свему ускладио и засновао на Одлуци коју је донела Општина Оџаци, нижестепени судови су заузели становиште да не постоји незаконито поступање туженог и да он није пасивно легитимисан да тужиоцима накнади штету причињену плаћањем накнаде за одржавање водомера. Општина Оџаци је у складу са Законом о комуналним делатностима надлежна да одређује права и обавезе корисника комуналних услуга и начин плаћања цене комуналне услуге. Одлука којом је утврђена накнада за одржавање водомера је донета на основу тада важеће Одлуке о комуналним делатностима Општине Оџаци, која је у члану 56. предвиђала обавезу корисника да за сваки водомер плаћа накнаду у једнаком износу за сваки месец. Инспекцијски надзор у коме је утврђена незаконитост у поступању, у погледу наплате наведене накнаде, утврђена је у односу на јединицу локалне самоуправе, а не у односу на туженог. Како тужени није поступао незаконито и како је предметну накнаду наплаћивао у складу са тада важећим прописима који нису проглашени незаконитим и неуставним, одбијен је тужбени захтев тужилаца за враћање плаћене накнаде.

Одлуке нижестепених судова у складу су са одлукама ревизијског суда донетим у истој чињенично-правној ситуацији. Стога нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужилаца као изузетно дозвољеној. Ревидент оспорава утврђено чињенично стање, по ком основу се не може изјавити ревизија у складу са одредбом члана 404. ЗПП. Не постоји неуједначеност судске праксе на коју ревидент указује, истичући да је одлука другостепеног суда у супротности са ставом Врховног касационог суда, заузетим на седници Грађанског одељења од 17.02.2021. године, о одговорности Града Крагујевца за штету причињену грађанима незаконитим и неправилним радом приликом обрачуна топлотне енергије. Према поменутом ставу Врховног касационог суда, Град Крагујевац је одговоран за штету коју је проузроковао корисницима топлотне енергије својим незаконитим поступањем које је резултирало тиме да су корисници плаћали већу цену топлотне енергије од прописане. У конкретном случају, тужено ЈКП поступало је у складу са тада важећом Одлуком Општине Оџаци као надлежне јединице локалне самоуправе, која је престала да важи доношењем нове Одлуке. Како је наведеном Одлуком у члану 56. била прописана обавеза корисника да за сваки водомер плаћа накнаду, по ком основу је тужени наплаћивао предметну накнаду, не постоји идентитет, односно битна истоврсност чињенично-правног стања, на коме су засноване одлуке о одговорности Града Крагујевац и туженог ЈКП „Услуга Оџаци“. Ни друге одлуке на које се указује у ревизији тужилаца не упућују на неуједначеност судске праксе о посматраном правном питању будући да нису засноване на истом или битно истоврсном чињеничном стању.