Против правноснажне пресуде донете у другом степену друготужени је изјавио благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о његовој ревизији одлучује на основу члана 404. Закона о парничном поступку.

Према одредби члана 404. Закона о парничном поступку („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23 – др. закон) ревизија је изузетно дозвољена због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која не би могла да се побија ревизијом, ако је по оцени ревизијског суда потребно да се размотре правна питања од општег интереса или правна питања у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и ако је потребно ново тумачење права (посебна ревизија). О дозвољености и основаности посебне ревизије одлучује ревизијски суд у већу од пет судија.

Предметни спор је правноснажно пресуђен на тај начин што је усвојен тужбени захтев тужиоца према туженима на име накнаде штете, због више наплаћене топлотне енергије за период од друге половине октобра 2019. године закључно са првом половином априла 2022. године (за време трајања грејне сезоне), противно Уредби о утврђивању методологије за одређивање цена снабдевања крајњег купца топлотном енергијом, која је донета на основу чл. 362. ст. 1. Закона о енергетици („Службени гласник РС“ бр. 63/15). Према чл. 10.3. истог прописа надлежни орган доставља енергетском субјекту акт сагласности на цене топлотне енергије у року од 15 дана од пријема уредног захтева, с тим што надлежни орган може одлучити да одобри цене топлотне енергије онако како их је предложио енергетски субјект или да не одобри цене које је предложио енергетски субјект и да уместо њих утврди цене за крајње купце. Са тим у вези, првотужени је донео Одлуку о ценама топлотне енергије од 09.06.2017. године на коју одлуку је Градско веће дало сагласност Одлуком од 09.10.2017. године. Одлуком о сагласности Градског већа утврђено је формирање фиксног дела цене по м2, односно за купце чији су објекти нестандардних висина, на основу „изведене квадратуре“ с тим да је и даље остала неизмењена пропорција у ценама (како у фиксном тако и у варијабилном делу) стамбени простор / пословни простор, односно друштвене делатности 1:1,5. Из наведених разлога, а пошто су Одлука о ценама топлотне енергије од 09.06.2017. године и Одлука о сагласности Градског већа од 09.10.2017. године донете противно наведеној Уредби, према становишту нижестепених судова, поступањем тужених, тужиоцу је причињена штета, из ког разлога су тужени обавезни да тужиоцу накнаде солидарно штету у износима утврђеним на основу налаза и мишљења вештака.

Дати разлози нижестепених судова, код овако утврђеног чињеничног стања, нису у супротности са праксом Врховног суда у истим или сличним чињеничноправним ситуацијама. Сходно томе, није потребно да се размотре правна питања од општег интереса и у интересу равноправности грађана, нити је потребно ново тумачење права и уједначавање судске праксе. Одлука о сагласности из 2017. године није у складу са донетим подзаконским актом. Основ одговорности града је у чињеници да је град дао сагласност на цену услуга, коју је првотужени утврдио, супротно наведеној Уредби, чиме је проузроковао штету по корисника услуга, те одговара солидарно са пружаоцем услуга. Друготужени не даје разлоге који оправдавају одлучивање о изјављеној ревизији са разлога прописаних чланом 404. став 1. Закона о парничном поступку. Указивање на једну одлуку Привредног апелационог суда којом је укинута првостепена пресуда на значи да постоји различита судска пракса у истој или сличној чињенично правној ситуацији. Не указује се на постојање ширег друштвеног или правног значаја због којег би требало дозволити одлучивање о посебној ревизији у циљу размотрања правног питања од општег интереса или правног питања у интересу равноправности грађана. Наводи ревидента да се ради о Одлуци града која је техничко – спроводбеног карактера нису релевантни имајући у виду одредбу члана 10.3. Уредбе о утврђивању методологије за одређивање цена снабдевања крајњег купца топлотном енергијом.

Из изнетих разлога, одлучено је као у ставу првом изреке овог решења.

Тужилац је против тужених поднео тужбу дана 21.04.2022. године.Вредност предмета спора износи 26.900,00 динара.

Одредбом члана 487. став 1. и 3. Закона о парничном поступку, прописано је да су у поступку у привредним споровима, спорови мале вредности - спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу које не прелази динарску противвредност од 30.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, као и спорови у којима предмет тужбеног захтева није новчани износ, а вредност предмета спора коју је тужилац навео у тужби не прелази наведени износ.

Одредбом члана 479. став 6. наведеног закона прописано је да у споровима мале вредности, против одлуке другостепеног суда није дозвољена ревизија.

У конкретном случају ради се о привредном спору мале вредности из одредбе члана 487. Закона о парничном постуку. Зато изјављена ревизија сходно одредби члана 479. став 6. истог закона није дозвољена.

Из наведених разлога, на основу члана 413. Закона о парничном поступку, одлучено је као у ставу другом изреке решења.

Председник већа-судија

Татјана Матковић Стефановић,с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић