Против правноснажне пресуде донете у другом степену, тужена ББ је благовремено изјавила ревизију, због погрешне примене материјалног права.

Врховни суд је испитао побијану пресуду на основу члана 408. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ број 72/11 ... 18/20 и 10/23 - други закон) и утврдио да ревизија тужене ББ није основана.

У поступку није учињена битна повреда одредаба парничног поступка из члана 374. став 2. тачка 2. ЗПП на коју ревизијски суд пази по службеној дужности.

Према утврђеном чињеничном стању, тужиља је као купац закључила уговор о купопродаји непокретности 11.04.2012. године који је оверен у Основном суду у Јагодини под бројем Ов 3340/2012, са туженим „Проинг – Инжењеринг“ ДОО Ћуприја, као продавцем, а који је за предмет имао стан број .., на трећем спрату, на улазу Б, у пословно стамбеном објекту у Улици ... у Јагодини, на кп бр .. уписаној у лист непокретности број ..., чија је површина 79,98 м2. Тужиља је исплатила уговорену купопродајну цену и извршена је примопредаја стана о чему је сачињен записник, тако што је продавац увео купца у посед предмдетног стана предајом кључева. Тужиља је код јавних предузећа Топлане и Електродистрибуције пријавила уговор о купопродаји стана и тако евидентирана као купац струје и гаса за предметни стан, а од 2013. године плаћа порез на имовину за тај стан. На основу решења о извршењу Основног суда у Јагодини ИИ бр 362/19 од 10.06.2019. године, на претходно наведеном двособном стану као предмету извршења, јавни извршитељ је спровео извршење по предлогу тужене ББ, као извршног повериоца против туженог „Проинг – Инжењеринг“ ДОО Ћурпија, као извршног дужника, будући да је овај стан био уписан као својина извршног дужника у листу непокретности број .. КО Јагодина, а све ради наплате новчаног потраживања тужене ББ. На основу закључка јавног извршитеља ИИ бр 88/2019 од 11.10.2019. године, предметни стан је додељен купцу ВВ из ..., а затим је закључком јавног извршитеља ИИ бр 88/19 од 31.10.2019. године, наложено извршном дужнику „Проинг – Инжењеринг“ ДОО Ћуприја, као непосредном држаоцу стана да у року од 8 дана од дана пријема закључка преда у државину непокретност купцу, као и да се изврши упис права својине непокретности у корист купца, што је наложено РГЗ СКН Јагодина. Према извештају јавног извршитеља, купац ВВ је извршио уплату купопродајне цене чиме је тужена ББ, као извршни поверилац делимично намирена. Тужиља је као треће лице у извршном поступку поднела приговор 31.03.2020. године, који је решењем јавног извршитеља ИИ бр 88/2019 од 28.05.2020. године, одбијен као неоснован, а затим и тужбу у овој парници за утврђење недозвољености извршења 12.06.2020. године. Дана 22.05.2020. године РГЗ СКН Јагодина донео је решење о упису забележбе решења о извршењу Основног суда у Јагодини ИИ бр 362/19 од 10.06.2019. године, у корист тужене ББ у листу непокретности број .. КО Јагодина, а тужиља је поднела захтев за укњижбу предметног стана 18.03.2020. године.

Полазећи од овако утврђеног чињеничног стања, нижестепени судови су усвојили тужбени захтев налазећи да је тужиља као савестан стицалац на предметном стану по основу уговора о купопродаји непокретности који је у целини извршен, ималац права које спречава извршење у конкретном случају, те да је без утицаја чињеница да тужиља није извршила упис права својине у јавним књигама на предметном стану у смислу члана 33. Закона о основана својинскоправних односа. Тужиља је у извршном поступку који није окончан, као треће лице поднела приговор и искористила сва правна средства, а затим благовремено поднела тужбу за утврђење недозвољености извршења у смислу чланова 108. и 111. Закона о извршењу и обезбеђењу („Службени гласник РС“ број 106/2015 ... 113/2017) који се примењују у конкретном случају.

По оцени Врховног суда, неосновано се ревизијом тужене ББ указује на погрешну примену материјалног права.

Треће лице које тврди да на предмету извршења има неко право које спречава извршење може јавном извршитељу поднети приговор којим захтева да се извршење утврди недозвољеним на том предмету, с тим што се приговор може поднети до окончања извршног поступка (члан 108. Закона о извршењу и обезбеђењу – „Службени гласник РС“ бр 106/15 ... 113/17). Против решења о одбацивању или усвајању приговора дозвољен је приговор, а против решења о одбијању приговора жалба није дозвољена (члан 110. наведеног закона који је престао да важи од 1. јануара 2020. године). Треће лице може у року од 30 дана од дана пријема правноснажног решења о одбијању приговора да покрене парнични поступак против извршног повериоца ради утврђења да је извршење на предмету недозвољено (члан 111. истог закона). По члану 151. наведеног Закона спровођење извршења новчаног потраживања на непокретности, спроводи се уписом забележбе решења о извршењу у катастар непокретности, проценом вредности непокретности, продајом непокретности и намирењем извршног повериоца из продајне цене, а по члану 128. извршни поступак се окончава обуставом или закључењем (извршни поступак се закључује после намирења извршног повериоца тако што се закључком утврђује да је предузета последња извршна радња).

Код утврђеног да је тужиља пре одређивања извршења на спорном стану закључила уговор о купопродаји тог стана, који је у целини извршен исплатом купопродајне цене и предајом стана у државину тужиљи као купцу, а затим и пријаву јавним предузећима као корисник, те да од 2013. године плаћа порез на имовину за предметни стан, то је савесни стицалац који има ваљан правни основ за стицање права својине на стану - уговор о купопродаји, који је у целини извршен. Зато се, као купац који по пуноважном правном основу држи стан, у односу на друга лица појављује као претпостављени власник стана са својинским овлашћењима и правом на заштиту према другим лицима, без обзира што до доношења решења извршног суда није извршила упис свог права својине у Катастру непокретности. Зато су неосновани ревизијски наводи којима се указује на члан 33. Закона о основама својинскоправних односа којим је прописано да се на основу правног посла право својине на непокретности стиче уписом у јавну књигу и на други одговарајући начин. Извршење се може прогласити недозвољеним ако треће лице на ствари која је предмет извршења има право које спречава извршење, а то није искључиво право својине. Купац коме је непокретност продата и стварно предата, а још није извршио пренос права својине у јавној књизи, овлашћен је на тужбу када је та непокретност предмет извршења, јер право својине није нужно једино право које је подобно да спречи извршење. У овом случају тужиља је у извршном поступку који није окончан (обуставом или закључењем), као треће лице поднела приговор 31.03.2020. године, који је одбијен као неоснован решењем јавног извршитеља од 28.05.2020. године, а затим је 12.06.2020. године, благовремено поднела тужбу у овој парници да се извршење утврди недозвољеним. Треће лице може у року од 30 дана од дана пријема правноснажног решења о одбијању приговора да покрене парнични поступак против извршног повериоца ради утврђења да је извршење на предмету недозвољено (члан 111. Закона о извршењу и обезбеђењу „Службени гласник РС“ бр 106/15 ... 113/17), па су без утицаја ревизијски наводи да тужиља пре подношења тужбе у овој парници није искористила сва правна средства у извршном поступку, указивањем на члан 24. став 2. наведеног закона, јер могућност тужиље да решење јавног извршитеља о одбијању приговора трећег лица, побија приговором, коју није користила (решење постаје правноснажно и протеком рока за изјављивање правног лека) није услов за покретање парничног поступка да се извршење утврди недозвољеним.

Имајући у виду наведено, Врховни суд је на основу члана 414. став 1. ЗПП, одлучио као у изреци.

Председник већа – судија

Драгана Маринковић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић