Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 3844/2024
05.03.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Бранке Дражић, председника већа, Maрине Милановић, Весне Мастиловић, Мирјане Андријашевић и Иване Рађеновић чланова већа, у парници тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Љубиша Миливојевић, адвокат из ..., против тужених ББ из ..., ВВ, из ... и ГГ из ..., чији је заједнички пуномоћник Бранислав Ћирић, адвокат из ..., ради дуга, одлучујући о ревизији тужене ВВ и туженог ГГ, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 856/23 од 28.03.2023. године, у седници одржаној 05.03.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

НЕ ДОЗВОЉАВА СЕ одлучивање о посебној ревизији тужене ВВ и туженог ГГ, изјављеној против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 856/23 од 28.03.2023. године.

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужене ВВ и туженог ГГ, изјављена против пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Гж 856/23 од 28.03.2023. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Гж 856/23 од 28.03.2023. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужених и потврђена првостепена пресуда Основног суда у Крагујевцу П 1252/20 од 21.09.2022. године, којом је усвојен тужбени захтев тужиоца и обавезани тужени да тужиоцу солидарно на име дуга по основу датог зајма, исплате износ од 38.000 евра у динарској противвредности по средњем курсу НБС на дан плаћања са каматом коју признаје Европска централна банка за евро, почев од дана подношења тужбе до исплате, као и да тужиоцу солидарно накнаде трошкове парничног поступка од 374.750,00 динара са законском затезном каматом од дана извршности пресуде до исплате. Ставом другим изреке, одбијени су захтеви тужених за накнаду трошкова жалбеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужени су благовремено изјавили ревизију, због погрешне примене материјалног права и предложили да се ревизија сматра изузетно дозвољеном у смислу одредбе члана 404. ЗПП.

Одлучујући о дозвољености изјављене ревизије на основу члана 404. став 2. Закона о парничном поступку – ЗПП („Службени гласник РС“, број 72/11... и 10/23 - други закон), Врховни суд је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији тужених као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП. Имајући у виду врсту спора и садржину тражене судске заштите, начин пресуђења и разлоге које су нижестепени судови дали за своје одлуке, у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, односно правних питања у интересу равноправности грађана, а не постоји потреба новог тумачења права. Ревизија је усмерена на разрешење чињеничног питања конкретног спора – враћања зајма. У конкретном случају ради се о парници ради дуга, у којима одлука о основаности тужбеног захтева и примена материјалног права зависе од утврђеног чињеничног стања у сваком конкретном случају. Тужени у ревизији нису пружили доказе о постојању различитих одлука у истој чињеничној и правној ситуацији као у конкретном случају и супротном пресуђењу судова, па није испуњен законски услов који се односи на потребу за уједначавањем судске праксе. Ревизијом тужених се оспорава оцена доказа и утврђено чињенично стање што у поступку по ревизији није дозвољено на основу члана 407. став 2. ЗПП.

Преузмите документ у ПДФ формату