Пресудом Вишег суда у Новом Пазару Кж1 145/25 од 05.09.2025.године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Душка Ковачевића и потврђена пресуда Основног суда у Новом Пазару К.бр.713/23 од 12.05.2025.године.

Против наведених правоснажних пресуда захтев за заштиту законитости је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Душко Ковачевић, због повреде закона из члана 16., 440., 441. став 1., 438. став 1. тачка 9) у вези члана 420. и члана 501. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев као основан, али без предлога какву одлуку да донесе.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужилаштву, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и, у седници већа коју је одржао без обавештења јавног тужиоца Врховног јавног тужилаштва и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета, са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Душка Ковачевића је неоснован.

Указујући на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, бранилац окривљеног наводи да је суд прекорачио оптужбу на штету окривљеног изменом чињеничног описа у оптужном акту. Свој став бранилац образлаже наводима да је у оптужном предлогу Основног јавног тужилаштва у Новом Пазару Кто.бр.615/23 од 07.12.2023.године окривљеном стављено на терет да је извршењем кривичног дела нанео штету оштећеној у износу од 14.635,00 динара, док је у изреци пресуде наведен износ од 10.361,00 динара, а да претходно јавни тужилац оптужни предлог није изменио до завршетка главног претреса на начин да се износи из оптужног предлога и изреке пресуде подударају.

Изнете наводе захтева браниоца Врховни суд оцењује као неосноване из следећих разлога:

Оптужним предлогом Основног јавног тужилаштва у Новом Пазару Кт.бр. 1373/22-Кто.бр. 615/23 од 07.12.2023.године окривљеном АА је стављено на терет да је дана 15.11.2022.године, у Новом Пазару, стању урачунљивости и са умишљајем, свестан забрањености свога дела чије је извршење хтео, у намери да себи прибави протвправну имовинску корист лажним приказивањем чињеница, довео у заблуду и одржавао у заблуди оштећену ББ из ..., тако што је са броја телефона 062 ... позвао на њен број телефона 064 ... и понудио јој робу по повољној цени и то: два прекривача, два јастука, нутрибулит и сецко за 14 635 динара, на шта је оштећена пристала уз договор да јој робу пошаље брзом поштом, па је дана 17.11.2022.године достављач брзе поште „Пост нет“ доставио пошиљку и за исту дала је откупнину у наведеном износу и за поштарину 365,78 динара, а кад је отворила пакет унутра су била само два мала прекривача и два јастука, по отварању пошиљке позвала је окривљеног који јој се јавио у поподневним часовима и рекао јој да је дошло до грешке и да ће јој послати осталу робу, на инстирање оштећене да јој не шаље робу већ да она њему врати послату пошиљку а да он њој врати новац, он је пристао и рекао да нема проблема, да ће неко из брзе поште доћи да преузме робу и врати новац што није учинио, након тога није се јављао на наведени број телефона, па је тиме навео оштећену на штету своје имовине нешто учини, чиме је извршио кривично дело превара из члана 208. став 1. КЗ.

Изреком пресуде Основног суда у Новом Пазару К.бр.713/23 од 12.05.2025.године је окривљени АА оглашен кривим да је дана 15.11.2022. године, у Новом Пазару, у стању урачунљивости и са умишљајем, свестан забрањености свог дела чије је извршење хтео, у намери да себи прибави противправну имовинску корист у износу од 10.361,50 динара, лажним приказивањем чињеница, довео у заблуду и одржавао у заблуди оштећену ББ из ..., тако што је са броја телефона 062 ... позвао на њен број телефона 064 ... и понудио јој робу по повољној цени и то два прекривача, два јастука, нутрибулит и сецко за 14. 635,00 динара, на шта је оштећена пристала уз договор да јој робу пошаље брзом поштом па је дана 17.11.2022. године достављач брзе поште „Пост нет“ доставио пошиљку и за исту дала је откупнину у наведеном износу и за поштарину 365,78 динара, кад је отворила пакет унутра су била само два мала преквирача и два јастука, по отварању пошиљке позвала је окривљеног који се јавио у поподневним часовима и рекао јој да је дошло до грешке и да ће јој послати осталу робу, на инсистирање оштећене да јој не шаље робу већ да она њему врати послату пошиљку а да он њој врати новац, он је пристао и рекао да нема проблема, да ће из брзе поште доћи да преузме робу и врати новац, што није учинио, након тога није се јављао на наведени број телефона, па је тиме навео оштећену на штету своје имовине нешто учини, чиме је извршио кривично дело превара из члана 208. став 1. КЗ.

Према одредби члана 420. став 1. ЗКП пресуда се може односити само на лице које је оптужено (субјективни идентитет пресуде и оптужбе) и само на дело које је предмет оптужбе садржане у поднесеној или на главном претресу измењеној или проширеној оптужници (објективни идентитет пресуде и оптужбе).

По оцени Врховног суда, у изреци правноснажне пресуде, а у односу на оптужни акт, постоји идентитет лица које је оптужено и то окривљеног АА (субјективни идентитет) и дела које је предмет оптужбе и то кривичног дела превара из члана 208. став 1. КЗ (објективни идентитет), а за које кривично дело је окривљени оглашен кривим. Из наведеног произилази да је суд у потпуности решио предмет оптужбе те да пресудом оптужба није прекорачена.

У чињеничном опису нису додате нове радње окривљеног, већ је само прецизиран износ противправне имовинске користи и то тако што је у изреци пресуде наведено да је окривљени себи прибавио противправну имовинску корист у износу од 10.361,50 динара, а да је укупна вредност ствари које је поручила оштећена износила 14.635,00 динара, док је у оптужном предлогу само била наведена укупна вредност поручених ствари у износу од 14.635,00 динара, која се самим тим сматрала и висином прибављене имовинске користи, па самим тим није повећана криминална количина радњи кривичног дела за које је окривљени оглашен кривим и осуђен, нити је окривљени због наведене измене стављен у неповољнији положај, већ напротив, презизирање у изреци пресуде је учињено у корист окривљеног.

Имајући наведено у виду, суд је наводе захтева за заштиту законистости у односу на повреду закона из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП оценио као неосноване.

У осталом делу захтева бранилац окривљеног истиче да током поступка није доказано да је окривљени извршио предметно кривично дело, те се пресуда заснива на фикцији да је оштећена наручила више робе него што је добила и платила, да ју је окривљени звао, послао робу и примио новац, а у ствари једини разлог због чега је оштећена поднела кривичну пријаву, било је незадовољство квалитетом примљене робе. Поред тога, број телефона наведен у оптужном предлогу је 062 ..., и исти је различит у односу на број телефона у службеној белешци МУП, кривичној пријави и Пост Нет налогу, а то је 062 ..., а чињеница који број је користио окривљени је од значаја ради утврђивања ко је позивао оштећену и са ког броја, те се не може прихватити закључак другостепеног суда да се ради о очигледној омашци у куцању. Бранилац је још истакао да је једина веза окривљеног са целим случајем та што је преварен од стране свог пријатеља ВВ, који се бавио телефонском продајом робе и који је преко личне карте окривљеног послао робу оштећеној и примио новац, а окривљени никада није становао нити био пријављен на адреси која је наведена у „Пост нет“ налогу од 17.11.2022.године.

По оцени Врховног суда, на овај начин бранилац окривљеног наведене повреде образлаже тако што оспорава утврђено чињенично стање и полемише са чињеницама утврђеним у правноснажним одлукама, те указује на погрешну оцену доказа од стране нижестепених судова, па на овај начин суштински указује на повреду закона из члана 440. ЗКП.

У осталом делу захтева бранилац окривљеног указује на повреду закона из члана 16. ЗКП, јер побијане пресуде немају доказе који пружају извесност, те истиче да је суд приликом испитивања оптужног предлога морао да констатује очигледну неподударност у бројевима телефона те да врати оптужни акт тужиоцу ради исправљања недостатака, а што суд није учинио, чиме је повредио одредбу члана 501. ЗКП.

Бранилац још указује и на повреду закона из члана 441. став 1. ЗКП, са образложењем да је изречена казна према окривљеном престрога, те да суд није у довољној мери ценио олакшавајуће околности на страни окривљеног, а то је да је оштећена одустала од кривичног гоњења и да није истакла имовинско-правни захтев јер ју је окривљени обештетио и то у износу већем него што је утврђено самом пресудом.

Како повреде одредби чланова 16., 440., 441. став 1. и 501. ЗКП не представљају законске разлоге због којих је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП дозвољено подношење захтева за заштиту законитости, то се Врховни суд у оцену изнетих навода, није ни упуштао.

Са свега изложеног, на основу одредаба члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић