Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Рев 4292/2025
08.05.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Гордане Комненић, председника већа, Марије Терзић и Добриле Страјина, чланова већа, у правној ствари тужиоца АА из ..., чији је пуномоћник Душан Игњатовић, авокат из ..., против тужене Републике Србије, Министарство правде – Основно јавно тужилаштво у Алексинцу, коју заступа Државно правобранилаштво, ради дуга, одлучујући о ревизији тужиоца изјављеној против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 4080/22 од 09.08.2024. године, у седници одржаној дана 08.05.2025. године, донео је

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољена ревизија тужиоца изјављена против пресуде Вишег суда у Нишу Гж 4080/22 од 09.08.2024. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Нишу П 5232/21 од 08.03.2022. године, ставом првим изреке, одбијен је као неоснован тужбени захтев тужиоца којим је тражио да се обавеже тужена да му исплати износ од 27.750,00 динара са законском затезном каматом од дана пресуђења до исплате. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова парничног поступка. Ставом трећим изреке, одбијен је захтев тужене за накнаду трошкова парничног поступка.

Пресудом Вишег суда у Нишу Гж 4080/22 од 09.08.2024. године, ставом првим изреке, одбијена је као неоснована жалба тужиоца и потврђена пресуда Основног суда у Нишу П 5232/21 од 08.03.2022. године садржана у ставу првом и другом изреке. Ставом другим изреке, одбијен је захтев тужиоца за накнаду трошкова другостепеног поступка.

Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је изјавио благовремену ревизију, због погрешне примене материјалног права и битне повреде одредаба парничног поступка.

Врховни суд је испитао дозвољеност ревизије у смислу одредбе члана 410. став 2. тачка 5., у вези члана 479. став 6. Закона о парничном поступку и утврдио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 468. став 1. ЗПП, прописано је да се споровима мале вредности сматрају спорови у којима се тужбени захтев односи на потраживање у новцу, које не прелази динарску противвредност од 3.000 евра по средњем курсу НБС на дан подношења тужбе. На основу одредбе члана 479. став 6. истог Закона, против одлуке другостепеног суда (донете у поступку о спору мале вредности) ревизија није дозвољена.