Против правноснажне пресуде донете у другом степену тужилац је благовремено изјавио ревизију због погрешне примене материјалног права, са предлогом да се о ревизији одлучи на основу члана 404. Закона о парничном поступку.

Одредбом члана 404. став 1. Закона о парничном поступку - ЗПП („Службени гласник РС“ бр. 72/11...10/23), прописано је да се посебна ревизија може изјавити због погрешне примене материјалног права и против другостепене пресуде која се не би могла побијати ревизијом, ако је по оцени Врховног суда потребно размотрити правна питања од општег интереса или у интересу равноправности грађана, ради уједначавања судске праксе, као и када је потребно ново тумачење права.

Испитујући испуњеност услова за примену института изузетне дозвољености ревизије, Врховни суд је имао у виду врсту спора, начин пресуђења и разлоге за одбијање тужбеног захтева, као и садржину ревизије, па је нашао да нису испуњени услови за одлучивање о ревизији као изузетно дозвољеној у смислу члана 404. став 1. ЗПП.

Побијаном правноснажном пресудом одлучено је о тужбеном захтеву чији је основ утврђење права својине на спорној непокретности кп. бр. .. КО Крагујевац 3, градско грађевинско земљиште, укупне површине 635 м2, по основу одржаја, тако што је оцењено да је тужбени захтев неоснован, код утврђеног да тужилац није савесни држалац предметне парцеле у површини од 635м2, јер од правног претходника тужених није купио спорну парцелу у површини од 635м2, већ је уговором о купородаји од 01.02.1977. године од правног претходника тужених купио спорну парцелу у површини од 5 ари, те да државина тужиоца у делу који му није продат наведеним купопродајним уговором није савесна, јер је тужилац знао да је спорни део парцеле у наведеном уговору означен као прилаз парцели, а 2007. године је подигао ограду заузимајући и део пута који је продавац парцеле оставио за пролаз, чему се продавац працеле, правни претходник тужених, противио. Одлуке нижестепених судова засноване су на примени одговарајућих одредби материјалног права на конкретно утврђено чињенично стање, а питање савесности и законитости државине, у смислу одредби чланова 28. и 72. Закона о основама својинскоправних односа, је чињеничноправно питање које се цени у сваком конкретном поступку, због чега у конкретном случају не постоји потреба за разматрањем правних питања од општег интереса, ни у интересу равноправности грађана, као ни потреба уједначавања судске праксе или новог тумачења права.

Тужилац наводима ревизије оспорава правилност утврђеног чињеничног стања што не може бити разлог за изјављивање посебне ревизије, а уз ревизију није доставио, нити се позвао на правноснажне одлуке из којих би произлазио закључак о различитом одлучивању судова у истој или битно сличној чињенично правној ствари.

Из наведених разлога, Врховни суд је оценио да нема услова за одлучивање о ревизији као о изузетно дозвољеној на основу члана 404. става 1. ЗПП и одлучио као у ставу првом изреке.

Испитујући дозвољеност ревизије у смислу члана 410. став 2. тачка 5. ЗПП, Врховни касациони суд је установио да ревизија није дозвољена.

Одредбом члана 403. став 3. ЗПП, прописано је да ревизија није дозвољена ако вредност предмета спора побијаног дела не прелази динарску противвредност од 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе.

Тужба у овој правној ствари поднета је 18.02.2021. године, а означена вредност предмета спора је 10.000,00 динара.

С обзиром да у конкретном случају вредност предмета спора не прелази динарску противвредност 40.000 евра по средњем курсу Народне банке Србије на дан подношења тужбе, Врховни суд је утврдио да ревизија тужиоца није дозвољена и на основу члана 413. ЗПП одлучио као у ставу другом изреке.

Председник већа – судија

Весна Субић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић