.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз Пр 16/2016
01.06.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Горана Чавлине и Драгана Аћимовића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Милом Ристић, као записничарем, у прекршајном предмету окривљеног Д.М., због прекршаја из члана 330. став 1. тачка 18. у вези члана 104. став 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног адв. М.Л., поднетом против правноснажних пресуда Прекршајног суда у Београду 12Пр 131553/14 од 17.11.2014. године и Прекршајног апелационог суда 12Прж 19381/15 од 22.10.2015. године, у седници већа одржаној дана 01.06.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.М., адв. М.Л., поднет против правноснажних пресуда Прекршајног суда у Београду 12Пр 131553/14 од 17.11.2014. године и Прекршајног апелационог суда 12Прж 19381/15 од 22.10.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Прекршајног суда у Београду 12Пр 131553/14 од 17.11.2014. године, окривљени Д.М. оглашен је кривим због прекршаја из члана 330. став 1. тачка 18. у вези члана 104. став 2. Закона о безбедности саобраћаја на путевима и осуђен на новчану казну у износу од 50.000,00 динара коју је дужан да плати у року од 15 дана по правноснажности пресуде а уколико исту не плати у наведеном року, суд ће на основу члана 315. Закона о прекршајима посебним решењем одлучити о начину извршења новчане казне.
Пресудом Прекршајног апелационог суда 12Прж 19381/15 од 22.10.2015. године одбијене су као неосноване жалбе браниоца окривљеног Д.М., адв. М.Л. и подносиоца захтева за покретање прекршајног поступка Полицијске управе за Град Београд, Управе саобраћајне полиције, одељења за обраду и расветљавање прекршаја у саобраћају, а пресуда Прекршајног суда у Београду 12Пр 131553/14 од 17.11.2014. године, потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног Д.М., адв. М.Л., поднео је захтев за заштиту законитости због повреде закона са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и преиначи правноснажне пресуде.
Врховни касациони суд је одржао седницу већа на којој је размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости окривљеног, па је нашао:
Захтев је недозвољен.
Одредбом члана 285. став 1. Закона о прекршајима прописано је да се против правноснажне пресуде може поднети захтев за заштиту законитости, ако је повређен закон или други пропис о прекршају или примењен закон за који је одлуком Уставног суда утврђено да није у сагласности са Уставом, опште прихваћеним правилом међународног права и потврђеним међународним уговорима, а ставом 2. истог члана је одређено да захтев за заштиту законитости подиже Републички јавни тужилац у року од три месеца од дана достављања пресуде.
Дакле, из цитиране одредбе јасно произилази да овлашћење за подизање захтева за заштиту законитости против правноснажних одлука донетих у прекршајном поступку припада искључиво Републичком јавном тужиоцу, а такво овлашћење ни једном законском одредбом није дато другим процесним субјектима.
Имајући у виду да у конкретном случају захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Д.М., који по закону на то није овлашћен, то је Врховни касациони суд нашао да је предметни захтев за заштиту законитости недозвољен, јер је поднет од стране неовлашћеног лица.
Са изнетих разлога, Врховни касациони суд је а на основу члана 285. и члана 286. став 1. Закона о прекршајима одлучио као у изреци решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Мила Ристић,с.р. Невенка Важић,с.р.
