Против напред наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднео је Републички јавни тужилац под бројем ПТЗ 706/19 од 12.12.2019. године, због битне повреде одредаба прекршајног поступка у смислу члана 264. став 2. тачка 3. и 4. у вези са чланом 6. став 2, члана 183. став 1, и члана 184. став 2. тачка 1. и члана 272. став 1. тачка 2. Закона о прекршајима и повреде материјалног права у смислу члана 265. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима, са предлогом да Врховни касациони суд подонети захтев усвоји, побијане пресуде укине и списе предмета врати првостепеном суду на поновну одлуку.

На седници већа о којој је у смислу члана 286. став 2. ЗПР, обавестио Републичког јавног тужиоца, Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца је основан.

Основано се у захтеву за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да су побијане пресуде донете уз битну повреду одредаба прекршајног поступка из члана 264. став 2. тачка 3. и 4. у вези члана 6. став 2, члана 184. став 2. тачка 1. и члана 272. став 1. тачка 2. ЗПР и повреду материјланог права у смислу члана 265. став 1. тачка 1. ЗПР.

Чланом 6 став 1 Закона о прекршајима прописано је да се на учиниоца прекршаја примењује закон, односно пропис који је важио у време извршења прекршаја, а ставом 2. истог члана, да ако је после учињеног прекршаја једном или више пута измењен пропис, примењује се пропис који је најблажи за учиниоца.

Из изреке првостепене пресуде у односу на коју је Републички јавни тужилац поднео захтев, произилази да је окривљени АА оглашен одговорном што, као власник возила рег. бр. ... којим је дана 27.03.2018. године, у 12,10 часова учињен прекршај детектован путем уређаја за утврђивање прекршаја у саобраћају, у остављеном року од 8 дана од дана пријема позива 10.05.2018. године, на захтев полицијског службеника УСП-ПУ није дао потпуне и тачне податке о идентитету лица на основу којих се на неспоран начин може утврдити да је то лице управљало предметним возилом у одређено време чиме је учинио прекршај из члана 330. став 1. тачка 23 Закона о безбедности саобраћаја на путевима.

Законом о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“ број 24/18 од 26.03.2018. године) који је важио у време извршења прекршаја од стране окривљевног АА, а пре покретања прекршајног поступка, у члану 98. измењен је члан 247. Закона о безбедности саобраћаја на путевима на начин да је ставом 1. прописано да је власник односно корисник возила обавезан на захтев полицијског службеника да потпуне и тачне податке о идентитету лица, на основу којих се на неспоран начин може утврдити да је то лице управљало у одређено време. Истим законом, одредбом члана 148, одредба члана 330. Закона о безбедности саобраћаја на путевима, у целости је промењена, па је ставом 1. тачком 23. прописано „казном затвора најмање 15 дана или новчаном казном од 100.000,00 динара до 120.000,00 динара казниће се за прекршај возач који поступи супротно члану 247. став 1. и 2. Наведени закон ступио је на снагу 03.04.2018. године.

Изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима објављеним у („Службени гласник РС“ број 41/18 од 31.05.2018. године) који је ступио на снагу 01.06.2018. године, и који је важио у време покретања прекршајног поступка против окривљеног АА, у члану 5. прописано је да се у члану 330. став 1. речи „возач који“ мењају речима „возач или лице које“.

Из напред наведених одредба Закона о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима, произилази да је у периоду од 03.04.2018. године до 01.06.2018. године, дакле у време извршења прекршаја од стране окривљеног АА као власника возила (прекршај је извршен протеком рока од 8 дана од пријема позива да се дају подаци, дакле дана 19.05.2018. године), а пре покретања прекршајног поступка, радња која је окривљеном у овом прекршајном поступку стављена на терет била декриминализована, јер је у том периоду био на снази Закон о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“ број 24/18 од 26.03.2018. године) који је за прекршај из члана 330. став 1. тачка 23. санкционисао само возача а не и власника возила.

По налажењу Врховног касационог суда првостепени и другостепени суд су примењујући закон који је важио у време покретања прекршајног поступка (Закон о изменама и допуна Закона о безбедности саобраћаја на путевима „Службени гласник РС“ број 41/18 од 31.05.2018. године) а не Закон о изменама и допунама Закона о безбедности саобраћаја на путевима („Службени гласник РС“ број 24/18 од 26.03.2018. године), који је важио у периоду када је извршен прекршај од стране окривљеног АА (дана 19.05.2018. године), учинили битну повреду одредаба прекршајног поступка у смислу члана 264. став 2. тачка 3. и 4. у вези са чланом 6. став 2, члана 183. став 1, и члана 184. став 2. тачка 1. и члана 272. став 1. тачка 2. Закона о прекршајима и повреде материјалног права у смислу члана 265. став 1. тачка 1. Закона о прекршајима, а како се то основано захтевом Републичког јавног тужиоца указује.

Због учињених повреда Закона о прекршајима, Врховни касациони суд је поднети захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца усвојио и укинуо првостепену и другостепену пресуду и вратио списе првостепеном суду на поновно одлучивање, да би се у складу са примедбама изнетим у овој пресуди донела правилна и јасна и на закону заснована одлука.

Из напред наведених разлога донета је одлука као у изреци на основу одредбе члана 286. став 1. и члана 287. став 4. Закона о прекршајима.

Записничар-саветник,                                                                                                             Председник већа-судија,

Татјана Миленковић, с.р.                                                                                                        Зоран Таталовић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић