Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 482. став 1. ЗКП, прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости, под условима прописаним у том законику.

Процесним решењем Основног суда у Крагујевцу Кппр - 45/25 од 11.07.2025. године, које је потврђено решењем Основног суда у Крагујевцу Кв - 664/25 од 17.07.2025. године, одлучено је о предлогу браниоца за издвајање доказа из списа предмета. Такво решење не може бити предмет испитивања по захтеву за заштиту законитости у смислу члана 482. став 1. ЗКП. Ово стога, што се не ради о правноснажној одлуци суда у смислу члана 275. став 1. ЗКП, а која одлука мора бити правноснажна у формалном и материјалном смислу.

Наиме, одредбом члана 237. став 1. ЗКП предвиђено је да када је у овом Законику прописано да одређени доказ не може бити коришћен у кривичном поступку или да се на њему не може заснивати судска одлука, судија за претходни поступак ће по службеној дужности или на предлог странака и браниоца донети решење о издвајању записника о овим радњама из списа одмах, а најкасније до завршетка истраге. Против овог решења дозвољена је посебна жалба.

Сходно наведеном, против решења о издвајању записника дозвољена је посебна жалба. Међутим, уколико суд не сматра да се ради о доказу који треба бити издвојен из списа, исти није дужан ни да донесе одлуку о томе, јер Законик о кривичном поступку у овој фази поступка познаје само решење о издвајању против кога је и дозвољена посебна жалба, а не и решење којим се одбија предлог за издвајање доказа. У ситуацији када судија за претходни поступак донесе решење којим се одбија предлог за издвајање доказа, против такве одлуке, која није посебно прописана одредбама ЗКП-а, није дозвољена ни посебна жалба (те је у овом конкретном случају погрешном поуком о правном леку браниоцу дато право на подношење жалбе на коју по закону нема права) и одлука у том смислу не стиче правноснажност, па се могућа повреда закона из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП може истицати искључиво жалбом на пресуду.

Дакле, побијано решење којим се одбија предлог за издвајање доказа из списа предмета јесте формално правноснажно, али обзиром да се наведено решење може побијати жалбом на првостепену пресуду, нема материјалну правноснажност, јер се њиме није правноснажно одлучило о одређеном правном питању.

Из наведених разлога, Врховни суд је захтев браниоца окривљеног на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, одбацио као недозвољену и одлучио као у изреци решења.

Записничар – саветник                                                                                                               Председник већа – судија 

Марија Рибарић, с.р.                                                                                                                    Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић