Решењем Апелационог суда у Новом Саду Кж2 број 948/25 од 10.06.2025. године, уважавањем жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Новом Саду, решењем Вишег суда у Новом Саду К број 86/23 од 30.05.2025. године преиначено је тако што је одбијен предлог браниоца окривљене АА - адвоката Стевана Обренова за издвајање из списа предмета Вишег суда у Новом Саду К број 86/23 као незаконитих доказа: извештај АИК банке, достављен ВЈТ у Новом Саду 03.11.2016. године, извештај Addiko banke, достављен ВЈТ у Новом Саду 09.11.2016. године, извештај ОТП банке достављен ВЈТ у Новом Саду 16.11.2016. године, извештај Bancе Intesa, достављен ВЈТ у Новом Саду 18.11.2016. године, извештај Findomestic banke од 18.11.2016. године, извештај Raiffeisen Bankе од 04.11.2016. године, извештај Societe Generale Srbija banke од 07.11.2016. године, извештај Eurobank од 09.11.2016. године, извештај Универзал банке од 03.11.2016. године и извештај Sberbanke од 03.11.2016. године, који извештаји са прилозима су достављени ВЈТ у Новом Саду уз допис ПУ Нови Сад 17.03.2017. године, као и економско-финансијско вештачење вештака Федош Немеш Катарине од 05.10.2020. године и допуна тог вештачења од 07.04.2023. године, док је у преосталом делу првостепено решење остало неизмењено.

Бранилац окривљене АА - адвокат Стеван Обренов поднео је захтев за заштиту законитости само против решења Апелационог суда у Новом Саду Кж2 број 948/25 од 10.06.2025. године, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд укине побијано решење и предмет врати Апелационом суду у Новом Саду на поновно одлучивање, или да исто преиначи тако што ће потврдити првостепено решење.

Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП размотрио списе предмета, па је нашао:

Захтев је недозвољен.

Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљене у поднетом захтеву наводи, да је став другостепеног суда - да се предлог браниоца окривљене за издвајање из списа предмета незаконитих доказа наведених у првостепеном решењу, погрешан и у супротности са одредбом члана 144. ЗКП, обзиром да је у образложењу своје одлуке другостепени суд погрешно закључио да се основано жалбом јавног тужиоца указује да је првостепени суд погрешно протумачио почетак од када почиње да тече рок прописан одредбом члана 144. став 3. ЗКП, имајући у виду да законодавац није користио термин „достављање“ већ „упознавање са садржином документације“, полемишући даље са образложењем изнетим у другостепеном решењу.

Одредбом члана 482. став 1. ЗКП прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у овом законику.

Побијано другостепено решење, по оцени Врховног суда, не представља правноснажну одлуку суда, против које се, у смислу члана 482. ЗКП, може поднети захтев за заштиту законитости.

Наиме, одредбом члана 277. став 1. ЗКП прописано је да правноснажност решења наступа када се оно не може побијати жалбом или када жалба није дозвољена, и на овај начин одређује се само формална правноснажност решења. Стога, по оцени овога суда, решење којим је првостепено решење преиначено и одбијен предлог одбране окривљене да се из списа издвоје докази ближе наведени у изреци другостепеног решења, против ког се жалба не може изјавити, има само формалну, а не и материјалну правноснажност, имајући у виду да странке могу поново поднети захтев за издвајање незаконитих доказа, све до окончања доказног поступка, или у жалби против првостепене пресуде, па би оцена законитости овог решења, против кога је поднет захтев за заштиту законитости, била у супротности са одредбом члана 482. став 1. ЗКП.

Из наведених разлога, Врховни суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА - адвоката Стевана Обренова одбацио као недозвољен, налазећи да је исти поднет противно одредби члана 482. став 1. ЗКП, односно против одлуке суда која није правноснажна.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП, Врховни суд донео је одлуку као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Председник већа-судија 

Снежана Меденица, с.р                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                            Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић