Пресудом Вишег суда у Прокупљу Кж1 63/25 од 27.05.2025. године одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Милене Милошевић, а пресуда Основног суда у Прокупљу К 212/23 од 14.01.2025. године потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости поднела је бранилац окривљеног АА, адвокат Милена Милошевић, због повреде закона у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП без опредељивања конкретне повреде закона из члана 485. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости и преиначи побијане пресуде у смислу навода захтева или укине побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду.

Врховни суд је примерке захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Милене Милошевић, доставио Врховном јавном тужилаштву, у складу са чланом 488. став 1. КЗ, и у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Врховног јавног тужилаштва и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је неоснован.

Неосновано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Милене Милошевић, указује на повреду закона из члана 441. став 4. ЗКП наводима да је првостепени суд побијаном пресудом неосновано обавезао окривљеног да плати трошкове кривичног поступка оштећенима ББ и ВВ јер оштећени нису захтевали трошкове кривичног поступка на главном претресу од 14.01.2025. године.

Одредбом члана 261. став 1. ЗКП прописано је да трошкови кривичног поступка представљају издатке учињене поводом поступка од његовог покретања до његовог завршетка.

Одредбом члана 261. став 2. тачка 8. ЗКП прописано је трошкови кривичног поступка обухватају нужне издатке оштећеног и његовог законског заступника, као и награду и нужне издатке њихових пуномоћника.

Одредбом члана 262. став 1. ЗКП прописано је да ће се у свакој пресуди или решењу које одговара пресуди одлучити ко ће сносити трошкове поступка и колико они износе.

Одредбом члана 264. став 1. ЗКП прописано је да ће суд, када окривљеног огласи кривим, изрећи у пресуди да је дужан да накнади трошкове кривичног поступка.

Из списа предмета произилази да је пуномоћник оштећених ББ и ВВ, захтев за накнаду трошкова кривичног поступка поставио на главном претресу од 21.04.2023. године, и да је првостепени суд у побијаној пресуди, којом је окривљеног АА огласио кривим због два кривична дела угрожавање сигурности из члана 138. став 1. КЗ, обавезао окривљеног да оштећенима ББ и ВВ плати трошкове кривичног поступка у укупном износу од 90.000,00 динара, који обухватају награду њиховог пуномоћника за предузете радње заступања које су ближе описане у пресуди.

Дакле, пуномоћник оштећених ББ и ВВ је захтев за накнаду трошкова кривичног поступка истакао пре завршетка главног претреса, па је стога по оцени овог суда, првостепени суд правилном применом одредби члана 262. став 1. и члана 264. став 1. ЗКП обавезао окривљеног АА да оштећенима ББ и ВВ плати трошкове кривичног поступка који обухватају награду њиховог пуномоћника.

Сходно наведеном, Врховни суд налази да побијаном првостепеном пресудом није учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП, па су супротни наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, којима се указује на ову повреду закона, оцењени као неосновани.

Врховни суд се није упуштао у разматрање преосталих навода захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, будући да наводима о одбијању предлога одбране за прибављање података од мобилног оператера о долазним позивима за бројеве телефона оштећених и наводима да суд због тога није утврдио начин извршења кривичних дела за које је окривљени оглашен кривим, бранилац указује на погрешно или непотпуно утврђено чињенично стање, односно повреду закона из члана 440. ЗКП, која не представља законски разлог због ког окривљени преко браниоца може поднети овај ванредни правни лек, у смислу члана 485. став 4. ЗКП.

Из изнетих разлога, Врховни суд је на основу члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић