
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 1132/2020
21.10.2020. година
Београд
У ИМЕ НАРОДА
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Биљане Синановић, Милунке Цветковић и Драгана Аћимовића, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Снежаном Меденицом, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела грађење без грађевинске дозволе из члана 219а. став 3. у вези става 2. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног – адвоката Дејана Добросављевића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Нишу 6К број 1184/17 од 31.10.2018. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 број 280/19 од 29.05.2019. године, у седници већа одржаној дана 21. октобра 2020. године, једногласно, донео је
П Р Е С У Д У
ОДБИЈА СЕ, као неоснован, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Дејана Добросављевића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Нишу 6К број 1184/17 од 31.10.2018. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 број 280/19 од 29.05.2019. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Нишу 6К број 1184/17 од 31.10.2018. године, окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела грађење без грађевинске дозволе из члана 219а. став 3. у вези става 2. КЗ, за које дело је осуђен на казну затвора у трајању од 1 године. Истовремено је одређено да ће се изречена казна извршити тако што ће је окривљени издржавати у просторијама у којима станује у ..., Општина ..., улица ... број .., без примене мере електронског надзора, које просторије не сме напуштати осим у случајевима прописаним Законом о извршењу кривичних санкција, те да уколико окривљени једном у трајању преко 6 часова или два пута у трајању до 6 часова самовољно напусти просторије у којима станује, суд ће одредити да остатак казне затвора издржи у заводу за извршење казне затвора.
Истом пресудом, окривљени је осуђен и на новчану казну у износу од 1.000.000,00 динара, коју је дужан да плати у року од 3 месеца од дана правноснажности пресуде, с тим што уколико је не плати у овом року, суд ће новчану казну заменити казном затвора тако што ће за сваких започетих неплаћених 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, при чему казна затвора не може бити дужа од једне године.
На основу члана 264. став 1. КЗ, окривљени је обавезан да суду на име паушала плати износ од 20.000,00 динара, у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења.
Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 број 280/19 од 29.05.2019. године, одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Нишу и браниоца окривљеног АА, а пресуда Основног суда у Нишу 6К број 1184/17 од 31.10.2018. године, потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА – адвокат Дејан Добросављевић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, конкретно због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев и преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе или тако што ће преиначити побијане пресуде у погледу правне квалификације и кривичне санкције, или да побијане пресуде укине и предмет врати првостепеном или другостепеном суду на поновно одлучивање.
Врховни касациони суд доставио је примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичкој јавног тужиоца и браниоца окривљеног, налазећи да њихово присуство у смислу члана 488.став 2.ЗКП није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, и након оцене навода у захтеву, нашао:
Захтев је неоснован.
Указујући на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости наводи да основ доношења нижестепених пресуда којима је окривљени оглашен кривим, представљају писани докази који нису изведени на главном претресу, супротно одредбама члана 419. и 16. став 1. ЗКП, а због чега је према ставу браниоца правноснажна пресуда „правно неодржива“ јер је заснована на незаконитом доказу.
Изложене наводе захтева за заштиту законитости, Врховни касациони суд оценио као неосноване.
Ово стога што из списа предмета произилази да је првостепени суд на главном претресу након саслушања окривљеног АА и сведока ББ и ВВ, уз сагласност странака извршио увид у записнике са исказима сведока ГГ и ДД, те увид у писане доказе који се налазе у списима предмета, који су наведени на странама 9, 10, 11, 12, 13, 14, 15, 16 и 17 првостепене пресуде а на којим доказима је и засновао своју одлуку. При томе чињеница да првостепени суд на главном претресу није појединачно набројао све изведене писане доказе у које је извршио увид, већ је навео само да су прочитани сви писани докази у списима, супротно наводима захтева, не представља битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, обзиром да странке након извођења ових доказа нису имале примедбе.
Како, дакле, из записника о главном претресу произилази да су сви докази, у које је суд извршио увид, изведени на главном претресу, те да је управо на овим доказима и заснована правноснажна пресуда, то по оцени овога суда правноснажна пресуда није заснована на незаконитом доказу, како се то неосновано истиче у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног.
Из наведених разлога, налазећи да нижестепеним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП на коју се поднетим захтевом указује, суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА – адвоката Дејана Добросављевића, одбио као неоснован.
Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 491. став 1. ЗКП, донета је одлука као у изреци.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Снежана Меденица, с.р. Невенка Важић, с.р.
За тачност отправка
Управитељ писарнице
Марина Антонић