Врховни суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевом за заштиту законитости бранилаца окривљеног AA - адвоката Миодрага Рашића и Желимира Чабрила, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости је недозвољен.

Одредбом члана 484. Законика о кривичном поступку, прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1) ЗКП), окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5) ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле због повреда одредаба члана 74., из члана 438. став 1. тач. 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. ст. 3. и 4. ЗКП.

Браниоци окривљеног AA - адвокати Миодраг Рашић и Желимир Чабрило у захтеву за заштиту законитости полемишући са чињеничним стањем утврђеним у правноснажним пресудама оспоравају правилност закључивања нижестепених судова приликом одлучивања о захтеву за понављање кривичног поступка. С тим у вези браниоци окривљеног истичу неправилно тумачење одредбе члана 473. став 1. тачка 6) ЗКП од стране нижестепених судова, навођењем у решењима да чињенице и докази наведени у захтеву и допуни захтева за понављање поступка, не представљају нове чињенице и нове доказе, иако се ради о јавним и службеним исправама које нису изведене као доказ у досадашњем току поступка нити су биле предлагане као доказ. Поред тога, нижестепени судови су заузели потпуно неоснован став да неизвођење предложених доказа представља пропуст одбране а не суда, из разлога што Закоником о кривичном поступку није предвиђен преклузивни рок за предлагање доказа нити „одговорност“ уколико неки доказ није предложен.

Како из изнетих навода произилази да браниоци окривљеног указују да је правноснажним решењима учињена повреда одредбе члана 473. став 1. тачка 6) ЗКП и полемишу са разлозима изнетим у побијаним решењима и оценом суда због чега предложени докази нису подобни да доведу до понављања кривичног поступка у конкретном случају, износећи сопствену оцену подобности истакнутих доказа, а што у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, не представља законом дозвољен разлог за подношење овог ванредног правног лека окривљеном преко браниоца, Врховни суд је захтев за заштиту законитости бранилаца окривљеног AA - адвоката Миодрага Рашића и Желимира Чабрила, оценио као недозвољен.

Са свега изложеног, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, донета је одлука као у изреци решења.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Председник већа-судија

Немања Симићевић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Светлана Томић Јокић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић