Кзз 1190/2025 2.4.1.21.2.3.3

Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1190/2025
23.09.2025. година
Београд

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Мирољуба Томића, председника већа, Татјане Вуковић, Слободана Велисављевића, Светлане Томић Јокић и Гордане Којић, чланова већа, са саветником Ирином Ристић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Гергар Данијела и др, због кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 33. Кривичног законика, одлучујући о захтевима за заштиту законитости бранилаца по службеној дужности окривљеног Гергар Данијела - адвоката Бзенић Александра и окривљеног Милана Илића – адвоката Татјане Ивановић, поднетим против правноснажних пресуда Вишег суда у Нишу К. 56/23 од 04.11.2024. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 32/25 од 29.05.2025. године, у седници већа одржаној дана 23.09.2025. године, донео је:

Р Е Ш Е Њ Е

ОДБАЦУЈУ СЕ као недозвољени захтеви за заштиту законитости бранилаца по службеној дужности окривљеног Гергар Данијела - адвоката Бзенић Александра и окривљеног Милана Илића – адвоката Татјане Ивановић, поднети против правноснажних пресуда Вишег суда у Нишу К. 56/23 од 04.11.2024. године и Апелационог суда у Нишу Кж1 32/25 од 29.05.2025. године.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Нишу К. 56/23 од 04.11.2024. године окривљени Гергар Данијел и окривљени Милан Илић оглашени су кривим због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 33. КЗ и осуђени на казне затвора у трајању од по 4 године, с тим што је окривљеном Гергар Данијелу у казну затвора урачунато и време проведено у притвору од 03.12.2022. године па надаље. Према окривљеном Гергар Данијелу изречена је мера безбедности одузимања предмета и одлучено је о трошковима кривичног поступка у односу на оба окривљена, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде.

Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 32/25 од 29.05.2025. године одбијене су као неосноване жалбе бранилаца по службеној дужности окривљеног Гергар Данијела и окривљеног Милана Илића и пресуда Вишег суда у Нишу К. 56/23 од 04.11.2024. године, потврђена. Одлучено је и о трошковима кривичног поступка насталим пред Апелационим судом, а како је то ближе опредељено у изреци пресуде.

Против наведених правоснажних пресуда захтеве за заштиту законитости у смислу члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП поднели су браниоци по службеној дужности:

- окривљеног Гергар Данијела - адвокат Бзенић Александар и

- окривљеног Милана Илића – адвокат Татјана Ивановић,

са предлогом исте садржине и то да Врховни суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијане пресуде преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе или укине у целини побијане пресуде или само другостепену одлуку и предмет врати органу поступка на поновно одлучивање.

Врховни суд је у седници већа размотрио списе предмета са захтевима за заштиту законитости бранилаца по службеној дужности окривљеног Гергар Данијела - адвоката Бзенић Александра и окривљеног Милана Илића – адвоката Татјане Ивановић, па је нашао:

Захтеви за заштиту законитости су недозвољени.

Одредбом члана 482. став 1. Законика о кривичном поступку прописано је да против правноснажне одлуке јавног тужиоца или суда или због повреде одредаба поступка који је претходио њеном доношењу, овлашћено лице може поднети захтев за заштиту законитости под условима прописаним у том законику.

Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Републички јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да захтев за заштиту законитости окривљени може поднети искључиво преко браниоца.

Одредбама члана 74. ЗКП одређено је и таксативно набројано девет процесних ситуација у којима окривљени мора имати браниоца и до када. Одредбом члана 76. став 1. ЗКП одређено је да у тим процесним случајевима, ако окривљени не изабере браниоца или без њега остане, браниоца му по службеној дужности за даљи ток поступка, решењем поставља јавни тужилац или председник суда. Наведеним одредбама, по ставу Врховног суда, јасно је опредељено не само од када окривљени мора имати браниоца уопште, већ и до када мора имати браниоца који му је постављен по службеној дужности.

У конкретном случају, подносиоци захтева за заштиту законитости, адвокат Татјана Ивановић је решењем председника Вишег суда у Нишу Су VIII-49-6/23 од 15.03.2023. године, на основу члана 74. став 1. тачка 2) ЗКП, постављена за браниоца по службеној дужности окривљеном Милану Илићу, док је адвокат Бзенић Александар решењем Вишег јавног тужиоца А бр. 3-86/22 од 03.12.2022. године, на основу члана 74. став 1. тачка 3) ЗКП, постављен за браниоца по службеној дужности окривљеном Гергар Данијелу.

Одредбом члана 74. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да окривљени мора имати браниоца ако се поступак води због кривичног дела за које је прописана казна затвора од осам година или тежа казна - од првог саслушања, па до правноснажног окончања кривичног поступка.

Одредбом члана 74. став 1. тачка 3) ЗКП прописано је да окривљени мора имати браниоца ако је задржан или му је забрањено да напушта стан или је притворен од лишења слободе па до правноснажности решења о укидању мере.

Како је, у конкретном случају, кривични поступак према окривљенима Милану Илићу и Гергар Данијелу правноснажно окончан доношењем пресуде Апелационог суда у Нишу Кж1 32/25 од 29.05.2025. године, те како је решењем Вишег суда у Нишу од 29.11.2024. године ( правноснажно 17.12.2024. године ) одлучено и о упућивању на издржавање казне затвора пре правноснажности одлуке окривљеног Гергар Данијела, те како су након тога, захтеве за заштиту законитости поднели адвокат Бзенић Александар и адвокат Татјана Ивановић, који су окривљенима у том поступку били постављени за браниоце по службеној дужности, без достављања пуномоћја, то ови браниоци (из члана 76. ЗКП), имајући у виду напред цитиране законске одредбе, не спадају у круг лица која могу поднети захтев за заштиту законитости након правноснажно окончаног поступка, те су предметни захтеви за заштиту законитости недозвољени.

Са изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 483. ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.

Записничар - саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Председник већа - судија

Ирина Ристић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Мирољуб Томић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић