Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 713/19 од 03.10.2019. године, одбијене су као неосноване жалбе окривљеног АА и његовог браниоца, адвоката Јована Јовановића и првостепена пресуда потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости благовремено је поднео бранилац окривљеног АА, адвокат Јован Јовановић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП и повреде члана 71. и 74. став 2. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд, донесе пресуду којом се укидају побијане пресуде или којом се укида другостепена пресуда и предмет врати Апелационом суду у Крагујевцу на поновно одлучивање или да донесе пресуду којом се преиначавају побијане пресуде тако што се окривљени ослобађа од оптужбе или којом се, усвајањем жалбе предмет враћа на поновно суђење. Предожио је да буде позван на седницу већа.

Врховни касациони суд је на основу члана 488. став 1. ЗКП доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, па је у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је поднет захтев за заштиту законитости, те је након оцене навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, је неоснован.

Неосновани су наводи захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, којима се истиче да су нижестепене правноснажне пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 1) ЗКП, на тај начин што је првостепени суд пресуду засновао на доказу – исказу окривљеног датом пред јавним тужиоцем ОЈТ у Пожеги, на записнику од 11.12.2017.године, на коме се према одредбама ЗКП судска пресуда не може заснивати, налазећи да је наведени записник о саслушању окривљеног морао бити издвојен из списа предмета, обзиром да је у ситуацији када су постојали услови за обавезну одбрану, окривљени саслушан без браниоца и без поуке о праву на обавезну одбрану, чиме је повређена и одредба члана 74. став 2. ЗКП.

Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног истицао је и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд, је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и у образложењу пресуде је дао јасне и довољне разлоге за свој закључак да првостепена пресуда није заснована на доказима на којима се према одредбама ЗКП пресуда не може заснивати, те да је иста заснована на доказима изведеним на главном претресу, на коме је између осталог и окривљени дао одбрану у присуству браниоца (страна 2. последњи став и страна 3. први став образложења другостепене пресуде), које разлоге Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

Осталим наводима захтева, бранилац окривљеног као незаконите доказе означава и доказе изведене вршењем увида у рачуне за продају радње ЕЕ ... од 22.10.2015. године и ... од 07.11.2015. године и у рачуне “ДД” доо ... број ... од 04.03.2016. године, број ... од 21.03.2016. године, број ... од 03.05.2016. године и број .... од 11.05.2016. године, извештај “ЖЖ” доо ... од 27.09.2019. године, копију налога за уплату АА од 21.11.2016. године и од 22.11.2016. године.

Међутим, по налажењу Врховног касационог суда, наводима изнетим у погледу наведених доказа, бранилац окривљеног заправо указује на погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање, оспоравајући чињенична утврђења и оцену изведених доказа од стране првостепеног суда, обзиром да су прикупљени у претходној фази поступка и нису поновно извођени током поступка, а довели су до другачије оцене осталих, законито изведених доказа. Бранилац такође истиче да је првостепени суд, одбијањем захтева одбране да се обави економско - финансијско вештачење предметних рачуна и износа, пропустио да током поступка изведе законит доказ, при чему у образложењу пресуде, у вези тога, није дао јасне разлоге, на који начин бранилац окривљеног поднетим захтевом указује и на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП.

Врховни касациони суд се није упуштао у оцену изнетих навода браниоца окривљеног, као ни у оцену повреде члана 71. ЗКП, коју је као разлог подношења захтева за заштиту законитости такође истакао бранилац окривљеног, јер повреда члана 71. ЗКП, погрешно и непотпуно утврђено чињенично стање и битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 2. тачка 2) ЗКП, не представљају законом дозвољене разлоге у смислу члана 485. став 4. ЗКП за подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 491. став 1. и 2. ЗКП, донео одлуку као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                                                     Председник већа-судија,

Андреа Јаковљевић,с.р.                                                                                                                                 Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић