Против правноснажне пресуде Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.3129/13 од 11.10.2013. године, Републички јавни тужилац је поднео захтев за заштиту законитости, због повреде Закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП у вези члана 66. став 2. Кривичног законика, са предлогом да Врховни касациони суд уважи захтев за заштиту законитости и утврди да је другостепени суд учинио повреду Кривичног закона у корист окривљеног Т.Б.

Врховни касациони суд је доставио захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца браниоцу окривљеног, адвокату Д.Ј., сматрајући да присуство Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног не би било од значаја за доношење одлуке, због чега их није позвао на седницу већа у смислу члана 488. став 2. ЗКП.

Врховни касациони суд је одржао седницу већа у смислу члана 490. ЗКП, на којој је размотрио списе предмета, са пресудом против које је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Врховни касациони суд налази да се основано захтевом за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца указује да је правноснажна пресуда Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 број 3219/13 од 11.10.2013. године, донета уз учињену повреду Кривичног закона из члана 439. тачка 3) ЗКП, у вези члана 66. став 2. Кривичног законика, јер је другостепени суд одлуком о кривичној санкцији повредио закон, у корист окривљеног Т.Б.

Наиме, одредбом члана 66. став 2. Кривичног законика прописано је да се за кривична дела за која се може изрећи казна затвора у трајању од 10 година или тежа казна не може изрећи условна осуда.

Из списа предмета произлази да је окривљени Т.Б., правноснажном пресудом Основног суда у Крагујевцу К бр.724/11 од 12.04.2012. године, оглашен кривим да је извршио кривично дело насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ.

Чланом 194. КЗ, ставом 3, прописано је да ако је услед дела из ст.1. и 2. тог члана наступила тешка телесна повреда или тешко нарушавање здравља или су учињена према малолетном лицу, учинилац ће се казнити затвором од две до десет година.

Имајући у виду да је чланом 66. став 2. КЗ, прописано да се не може изрећи условна осуда за кривично дело за које се може изрећи казна затвора у трајању од десет година или тежа казна, то Апелациони суд у Крагујевцу није могао за извршење кривичног дела насиље у породици из члана 194. став 3. у вези става 1. КЗ, окривљеном изрећи условну осуду.

Стога је Апелациони суд у Крагујевцу тиме што је пресудом Кж1 3129/13 од 11.10.2013. године преиначио пресуду Основног суда у Крагујевцу К бр.724/11 од 12.04.2012. године, тако што је окривљеном за предметно кривично дело изрекао условну осуду, иако се за то кривично дело може изрећи казна затвора у трајању од десет година, поступио супротно одредби члана 66. став 2. КЗ и на тај начин одлуком о кривичној санкцији повредио Закон из члана 439. тачка 3) ЗКП у вези члана 66. став 2. КЗ у корист окривљеног Т.Б.

С обзиром да је у овом случају захтев за заштиту законитости поднет на штету окривљеног, Врховни касациони суд је усвајањем захтева само утврдио повреду Закона у корист окривљеног не дирајући у правноснажну судску одлуку.

Из изнетих разлога, на основу члана 30. став 1. Закона о уређењу судова и члана 492. став 1. тачка 3) ЗКП и члана 493. ЗКП, Врховни касациони суд је одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар – саветник                                                                                                        Председник већа - судија

Весна Веселиновић,с.р.                                                                                                      Јанко Лазаревић,с.р.