Против наведених правноснажних решења захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА - адвокат Михаило Павловић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) и 3) ЗКП и повреде одредбе члана 197. и 188. ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев и укине побијана решења.

Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да су испуњени услови за одбачај захтева (члан 487. став 1. тачка 2. и 3. ЗКП).

Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 1. тачка 1. ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети само из разлога прописаних одредбом члана 485. став 4. ЗКП, дакле ограничено је право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости у погледу разлога због којих могу поднети овај ванредни правни лек и то таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред другостепеним судом и то због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.

Одредбом члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости ако је недозвољен (члан 482. став 2, члан 483. и члан 485. став 4. ЗКП).

Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1.), а у случају из члана 485. став 1. тачка 2) и 3) овог законика мора се доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права.

Бранилац окривљеног као један од разлога за подношење захтева за заштиту законитости истиче повреду одредбе члана 197. ЗКП, наводећи да нису испуњени услови за одређивање мере обзиром да нема основане сумње да је окривљени извршио кривично дело из члана 138а КЗ, јер постоји одсуство елемената који су од пресудне важности за постојање самог дела, а то су континуитет трајања и упорност, а окривљени те услове не испуњава јер има само једну објаву на мрежи „Х“. Поред наведеног, истиче се и повреда одредбе члана 188. КЗ наводима да окривљени нема намеру нигде да бежи, да има породицу у Србији и малолетно дете, посао и обавезе из ког разлога никаква мера за обезбеђење његовог присуства, из наведеног члана, није ни потребна.

Осим тога, бранилац окривљеног у захтеву за заштиту законитости истиче и битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) и 3) ЗКП, наводећи да је мера забране приступа свим друштвеним мрежама, а посебно„You tube“ каналу нејасна и неразумљива, као и да суд није дао разлоге за основану сумњу, нити особите околности, на којима је засновао своју одлуку, тако да је иста без разлога о одлучним чињеницама. Наиме, суд није дао разлоге за забрану приступа „You tube“ каналу, а посебно на који начин се преко њега дело које је стављено окривљеном на терет може извршити, с тога је изречена мера без икаквих разлога о одлучним чињеницама за њено доношење, док са друге стране разлози за њено изрицање не само да су нејасни и противречни, већ и не постоје. Надаље бранилац наводи да се нигде из оспореног решења не виде разлози за основану сумњу да би окривљени поновио кривично дело, као што нису дати разлози на којима суд темељи забрану која се односи на посећивање јавних скупова. Према ставу браниоца окривљеног, нејасна је и без адекватних разлога и мера јављања окривљеног у полицијску станицу на сваких петнаест дана у односу на дело за које се окривљени терети. Наиме, суд није дао разлоге због чега је ова мера изречена и на који начин она уопште доприноси спречавању окривљеног да изврши или понови дело за које га тужилаштво терети, стога су и изостали разлози о одлучним чињеницама за њено изрицање.

Имајући у виду да изнетим наводима бранилац окривљеног истиче битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 11) и став 2. тачка 2) и 3) ЗКП и повреде одредаба члана 197. и 188. ЗКП, а што не представља законске разлоге због којих је, у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости окривљеном и његовом браниоцу због повреде закона, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног АА у овом делу оценио недозвољеним.

Поред наведеног, бранилац окривљеног у образложењу захтева наводи и повреде одредбе члана 5, 6, 8, 10, 11, 14. Европске конвенције о заштити људских права и основних слобода, као и повреде одредбе члана 2. Протокола бр.4 и члана 1. Протокола бр.12 Конвенције, а чиме се у суштини указује на повреду закона из члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП.

Када се захтев за заштиту законитости подноси из разлога прописаних одредбом члана 485. став 1. тачка 3) ЗКП, то се, према одредби члана 484. ЗКП, уз захтев мора доставити и одлука Уставног суда или Европског суда за људска права којом је утврђена повреда људског права и слободе окривљеног или другог учесника у поступку, а које је зајемчено Уставом или Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода и додатним протоколима. Имајући у виду да у конкретном случају подносилац захтева за заштиту законитости уз захтев није доставио одлуку Уставног суда или Европског суда за људска права, то је Врховни суд нашао да у погледу ове повреде захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА нема прописан садржај.

Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) и 3) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП и 484. ЗКП захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА - адвоката Михаила Павловића одбацио.

Записничар-саветник                                                                                                                              Председник већа-судија

Весна Зарић, с.р.                                                                                                                                        Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић