.jpg "Sudska praksa")
Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 135/2016
23.02.2016. година
Београд
Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Драгише Ђорђевића, председника већа, Зорана Таталовића, Радмиле Драгичевић Дичић, Маје Ковачевић Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Драганом Вуксановић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног Р.Р., због кривичног дела насилничко понашање на спортској приредби из члана 344а. став 1. Кривичног законика и др, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног адв. Ж.М., поднетом против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Саду К 51/14 од 30.09.2015. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1355/15 од 28.12.2015. године, у седници већа одржаној дана 23.02.2016. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као неблаговремен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Р.Р., поднет против правноснажних пресуда Вишег суда у Новом Саду К 51/14 од 30.09.2015. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1355/15 од 28.12.2015. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Вишег суда у Новом Саду К 51/14 од 30.09.2015. године, окр. Р.Р. оглашен је кривим због кривичног дела насилничко понашање на спортској приредби из члана 344а. став 1. КЗ за које дело му је утврђена казна затвора у трајању од седам месеци и новчана казна у износу од 30.000,00 динара и због кривичног дела ометања овлашћеног службеног лица у обављању послова безбедности или одржавања јавног реда и мира из члана 23. став 1. Закона о јавном реду и миру, за које дело му је утврђена казна затвора у трајању од седам месеци па му је изречена условна осуда тако што му је утврђена јединствена казна затвора у трајању од једне године и истовремено одређено да се казна неће извршити ако окривљени у року од две године не учини ново кривично дело и истовремено је осуђен на новчану казну у износу од 30.000,00 динара коју је дужан да плати у року од три месеца од дана правноснажности пресуде, а ако у остављеном року не плати новчану казну иста ће се заменити казном затвора тако што ће се за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора.
Одлучујући о жалбама окривљеног и његовог браниоца, Апелациони суд у Новом Саду је пресудом Кж1 1355/15 од 28.12.2015. године, одбио жалбе као неосноване и потврдио првостепену пресуду.
Против наведених правноснажних пресуда бранилац окривљеног Р.Р., адв. Ж.М., поднео је захтев за заштиту законитости, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд обе пресуде укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање или да исте преиначи и окривљеног ослободи од оптужбе.
Врховни касациони суд је у седници већа размотрио списе предмета, са захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је неблаговремен.
Одредбом члана 487. став 1. тачка 1) Законика о кривичном поступку, прописано је да ће Врховни касациони суд у седници већа решењем одбацити захтев за заштиту законитости, ако није поднет у року из члана 485. став 3. и 4. ЗКП.
Одредбом члана 485. став 4. ЗКП, прописано је да због повреде тог законика (члан 74. члан 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) став 2. тачка 1) члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4.) учињених у првостепеном поступку и поступку пред жалбеним судом, окривљени може поднети захтев за заштиту законитости у року од 30 дана од дана када му је достављена правноснажна одлука, под условом да је против те одлуке користио редовни правни лек. Овај рок важи и рачуна се исто и за браниоца окривљеног, с обзиром на одредбу члана 71. тачка 5) Законика о кривичном поступку којом су права браниоца одређена и ограничена садржином права окривљеног.
Из списа предмета се утврђује да је окр. Р.Р. пресуду Апелационог суда у Новом Саду Кж1 1355/15 од 28.12.2015. године примио лично, дана 08.01.2016. године, па је последњи дан рока за подношење захтева за заштиту законитости био 08.02.2016. године.
Имајући у виду да је бранилац окривљеног адв. Ж.М. захтев за заштиту законитости предао непосредно Вишем суду у Новом Саду дана 12.02.2016. године, дакле након протека рока од 30 дана који је прописан одредбом члана 485. став 3. и 4. Законика о кривичном поступку, то је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног оценио неблаговременим, с тим што окривљени и његов бранилац имају могућност да Републичком јавном тужиоцу упуте иницијативу за подношење овог ванредног правног лека у складу са уставним правом на упућивање предлога државним органима (члан 56. Устава Републике Србије).
Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је, на основу члана 487. став 1. тачка 1) ЗКП, одлучио као у изреци овог решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Драгана Вуксановић, с.р. Драгиша Ђорђевић, с.р.
