Након што је примерак захтева за заштиту законитости, у смислу члана 488. став 1. ЗКП доставио браниоцу адв. Драгану Чолићу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој, у смислу члана 488. став 2. ЗКП, није обавестио јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство седници било од значаја за доношење одлуке.

На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета са решењима против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости је основан.

Основано јавни тужилац у поднетом захтеву указује да је првостепеним решењем повређен закон у смислу члана 485. став 1. тачка 1. ЗКП и то члан 439. тачка 2. у вези члана 502. ЗКП.

Наиме, оптужницом ВЈТ у Новом Саду Кт 65/11 од 19.09.2011. године, чије је заступање преузело Основно јавно тужилаштво у Новом Саду актом Кт 2859/13 од 14.06.2013. године окр. АА, стављено је на терет извршење кривичног дела недозвољена производња, држање, ношење и промет оружја и експлозивних материја из члана 348. став 4. у вези става 1. КЗ.

Налазећи да у конкретном случају постоје околности које привремено спречавају гоњење, првостепеним решењем је одбачен оптужни акт подигнут против окривљеног АА и то на основу члана 502. ЗКП. Међутим, како се у конкретном случају ради о кривичном делу за које је прописана казна затвора од две до 10 година, то нису могле бити примењене одредбе Законика о кривичном поступку које регулишу скраћени поступак већ је оптужни акт могао бити одбачен само на основу одредбе члана 339. став 2. ЗКП, којом је прописано да ако веће установи да нема захтева овлашћеног тужиоца потребног предлога или одобрења за кривично гоњење или да постоје друге околности које привремено спречавају гоњење, оптужница или приватна тужба ће се одбацити решењем.

Према томе, одбацивањем оптужног акта (оптужнице) применом одредаба које важе за скраћени поступак, конкретно члана 502. ЗКП, као да је реч о оптужном предлогу, првостепеним решењем је примењен закон који се не може применити и учињена повреда закона из члана 439. тачка 2. ЗКП, а исту повреду закона учинио је и Апелациони суд у Новом Саду који је одбио као неосновану жалбу ОЈТ у Новом Саду изјављену против првостепеног решења.

Стога је Врховни касациони суд уважио као основан захтев за заштиту законитости Републичког јавног тужиоца у погледу наведене повреде закона и утврдио да је правноснажним решењима Основног суда у Новом Саду К 2305/15 од 07.07.2016. године и Апелационог суда у Новом Саду Кж2 1054/15 од 21.07.2016. године, повређен закон, не дирајући у правноснажне одлуке против којих је захтев за заштиту законитости поднет.

Из изнетих разлога, на основу одредбе члана 493. ЗКП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                   Председник већа-судија

Драгана Вуксанови ћ,с.р.                                                                                            Зоран Таталовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић