
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 1431/2025
27.11.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Бојане Пауновић, Дијане Јанковић, Милене Рашић и Слободана Велисављевића, чланова већа, са саветником Врховног суда Немањом Симићевићем, записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 4. у вези члана 203. став 1. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Јованке Зечевић Анђелковић, поднетом против правоснажних пресуда Основног суда у Панчеву К.бр.270/24 од 14.03.2025.године и Апелационог суда у Београду Кж1 570/25 од 01.09.2025.године, у седници већа одржаној дана 27.11.2025. године, донео је:
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ, као недозвољен, захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Јованке Зечевић Анђелковић, поднет против правоснажних пресуда Основног суда у Панчеву К.бр.270/24 од 14.03.2025.године и Апелационог суда у Београду Кж1 570/25 од 01.09.2025.године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Панчеву К.бр.270/24 од 14.03.2025.године окривљени АА је оглашен кривим да је извршио кривично дело тешка крађа из члана 204. став 4. у вези члана 203. став 1. КЗ и осуђен на казну затвора у трајању од две године. На основу члана 63. КЗ окривљеном је у изречену казну затвора урачунато време проведено по основу полицијског задржавања, односно од 18.09.2023. до 20.09.2023. године када је задржавање укинуто решењем Основног суда у Панчеву КПП 265/23 од 20.09.2023. године.
Истом пресудом је на основу члана 258. став 4. ЗКП оштећени ББ, ради остваривања имовинскоправног захтева, упућен на парнични поступак. На основу члана 264. став 1. ЗКП окривљени је обавезан да надокнади трошкове кривичног поступка које је оштећени имао на име ангажовања пуномоћника адвоката, о висини којих трошкова ће бити одлучено накнадно посебним решењем, док је на основу члана 264. став 4. ЗКП окривљени ослобођен плаћања трошкова у износу од 114.842,00 динара на име трошкова вештачења и одређено да ти трошкови падају на терет буџетских средстава суда.
Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 570/25 од 01.09.2025.године усвојена је жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Јованке Зечевић Анђелковић, па је преиначена пресуда Основног суда у Панчеву К.бр.270/24 од 14.03.2025. године само у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Апелациони суд у Београду окривљеног АА, због извршења кривичног дела тешка крађа из члана 204. став 4. у вези члана 203. став 1. КЗ, за које је оглашен кривим и осуђен изреком првостепене пресуде, осудио на казну затвора у трајању од једне године и шест месеци, у коју казну му је сходно члану 63. КЗ урачунато време проведено у задржавању од 18.09.2023. године до 20.09.2023. године, док је у осталом делу жалба браниоца окривљеног АА, адвоката Јованке Зечевић Анђелковић одбијена као неоснована и првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда захтев за заштиту законитости је поднела бранилац окривљеног АА, адвокат Јованка Зечевић Анђелковић, због повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) и 439. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји поднети захтев, преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе или да укине наведене пресуде и списе предмета врати на поновно одлучивање првостепеном суду, али пред потпуно измењеним већем.
Врховни суд је у седници већа, испитујући захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у смислу одредби члана 487. Законика о кривичном поступку, оценио да је захтев недозвољен, из следећих разлога:
Одредбом члана 484. ЗКП прописано је да се у захтеву за заштиту законитости мора навести разлог за његово подношење (члан 485. став 1. ЗКП). Када се захтев подноси због повреде закона (члан 485. став 2. у вези става 1. тачка 1) ЗКП) окривљени преко свог браниоца, а и сам бранилац који у корист окривљеног предузима све радње које може предузети окривљени (члан 71. тачка 5. ЗКП), такав захтев може поднети ако је правоснажном одлуком или у поступку који је претходио њеном доношењу, повређена одредба кривичног поступка и то прописане чланом 485.став 4. ЗКП или ако је на чињенично стање утврђено у правноснажној одлуци погрешно примењен закон. Право окривљеног и његовог браниоца на подношење захтева за заштиту законитости због повреде ЗКП је ограничено таксативним набрајањем повреда закона које су учињене у првостепеном поступку и у поступку пред апелационим односно другостепеним судом (члан 485. став 4. ЗКП) те се захтев може поднети због повреда одредаба члана 74, члана 438. став 1. тачка 1) и 4) и тачка 7) до 10) и став 2. тачка 1), члана 439. тачка 1) до 3) и члана 441. став 3. и 4. ЗКП.
Бранилац окривљеног АА, адвокат Јованка Зечевић Анђелковић у захтеву за заштиту законитости указује на повреде закона из члана 438. став 2. тачка 1) и 439. тачка 1) ЗКП, које представљају законом дозвољене разлоге за подношење захтева за заштиту законитости. Међутим, наведене повреде бранилац образлаже тако што наводи да су побијане пресуде пре свега засноване на слободном судијском уверењу, те да нема доказа да је окривљени извршио предметно кривично дело и то из разлога што на аутомобилу оштећеног нема трагова обијања, нема доказа о висини недостајућег новца, нити да је окривљени при себи имао оружје или оруђе. Бранилац је у прилог својим наводима истакао чињеницу да из листинга телефона произилази да се окривљени критичног дана у периоду око 13,24 часова налазио на територији града Панчева и да је употреба телефона регистрована на широј територији тог града, али не и у наводној близини места где је извршено кривично дело у критичном периоду, као и да вештачењем Одељења за електронска и информатичко-форензичка вештачења није са сигурношћу утврђено да се на снимцима налази окривљени АА. Поред тога, не постоји ниједан ДНК или биолошки траг који би окривљеног довео у везу са возилом оштећеног, нема трагова обијања, а допринос окривљеног на повлакачу на рајсфершлусу торбе у комбинацији са другим ДНК траговима, по оцени браниоца, није довољан за доношење осуђујуће пресуде.
По оцени Врховног суда, на овај начин бранилац окривљеног наведене повреде у потпуности образлаже тако што оспорава утврђено чињенично стање и полемише са чињеницама утврђеним у правноснажним одлукама, те указује на погрешну оцену доказа од стране нижестепених судова, па на овај начин суштински указује на повреду закона из члана 440. ЗКП.
Како повреда одредбе члана 440. ЗКП не представља законски разлог због којег је у смислу одредбе члана 485. став 4. ЗКП, дозвољено подношење захтева за заштиту законитости, то је Врховни суд захтев браниоца окривљеног АА, адвоката Јованке Зечевић Анђелковић оценио недозвољеним.
Из изнетих разлога Врховни суд је, на основу одредаба члана 487. став 1. тачка 2) у вези члана 485. став 4. ЗКП одлучио као у изреци решења.
Записничар-саветник, Председник већа-судија,
Немања Симићевић, с.р. Светлана Томић Јокић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић

.jpg)
