У ИМЕ НАРОДА

Врховни суд, у већу састављеном од судија: Милене Рашић, председника већа, Гордане Којић, Александра Степановића, Татјане Вуковић и Слободана Велисављевића, чланова већа, са саветником Врховног суда Снежаном Меденицом, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. Кривичног законика, одлучујући о захтевима за заштиту законитости бранилаца окривљеног - адвоката Далибора Катанчевића и адвоката Милана Игњатовића, поднетим против правноснажних пресуда Вишег суда у Београду К бр.317/24 од 14.03.2025. године и Апелационог суда у Београду Кж1 бр.576/25 од 30.09.2025. године, у седници већа одржаној дана 04. фебруара 2026. године, једногласно, донео је

П Р Е С У Д У

УСВАЈАЈУ СЕ, као основани, захтеви за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА - адвоката Далибора Катанчевића и адвоката Милана Игњатовића, па се УКИДАЈУ правноснажне пресуде Вишег суда у Београду К бр.317/24 од 14.03.2025. године и Апелационог суда у Београду Кж1 бр.576/25 од 30.09.2025. године, и предмет враћа Вишем суду у Београду на поновно суђење.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Вишег суда у Београду К бр.317/24 од 14.03.2025. године окривљени АА оглашен је кривим због извршења кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. КЗ, за које дело је применом одредаба чланова 56. и 57. КЗ осуђен на казну затвора у трајању од једне године. У ову казну окривљеном је на основу члана 63. КЗ урачунато време проведено у притвору од 13.09.2018. године до 20.12.2018. године.

Истом пресудом, окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка, о чијој висини ће суд у одлучити накнадно, посебним решењем.

Пресудом Апелационог суда у Београду Кж1 бр.576/25 од 30.09.2025. године, одбијене су као неосноване жалбе јавног тужиоца Вишег јавног тужилаштва у Београду и браниоца окривљеног АА - адвоката Далибора Катанчевића, а пресуда Вишег суда у Београду К бр.317/24 од 14.03.2025. године, потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда, захтеве за заштиту законитости поднели су:

-бранилац окривљеног АА - адвокат Далибор Катанчевић, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП и повреде кривичног закона из члана 439. тачка 2) и 3) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев и преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе, те одреди да трошкови кривичног поступка падају на терет буџетских средстава суда;

-бранилац окривљеног АА - адвокат Милан Игњатовић због повреде кривичног закона из члана 439. тачка 1) и 2) ЗКП у вези члана 5. став 1. КЗ, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев и преиначи побијане пресуде тако што ће окривљеног ослободити од оптужбе, те одреди да трошкови поступка падају на терет буџетских средстава суда, као и да окривљеном досуди трошкове поступка на име састава захтева за заштиту законитости, уз истовремени захтев да Врховни суд у складу са одредбом члана 488 став 3 ЗКП одложи извршење правноснажне пресуде.

Врховни суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Врховном јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Врховног јавног тужиоца и бранилаца окривљеног, налазећи да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), након разматрања списа предмета и правноснажних пресуда против којих су захтеви за заштиту законитости поднети, те по оцени навода изложених у захтевима, нашао:

Захтеви су основани.

Основано се захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног – адвоката Далиборa Катанчевића указује да су нижестепене пресуде донете уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, јер је правноснажном пресудом оптужба прекорачена.

Наиме, из списа предмета произилази да је окривљеном АА оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду Кто бр.484/18 од 09.09.2019. године, измењеном дана 06.03.2020. и 16.05.2022. године, стављено на терет извршење кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 33. КЗ, те да је окривљени побијаном правноснажном пресудом оглашен кривим због извршења кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. КЗ.

При томе, првостепени суд је изменио изреку пресуде у односу на диспозитив оптужног акта тако што је изоставио опис везан за набављање опојне дроге окривљеног АА од непознатих лица, не прихватајући при томе правну квалификацију из оптужнице, наводећи у изреци пресуде да је критичном приликом окривљени „неовлашћено држао у великој количини супстанце које су проглашене за опојну дрогу“, иако му држање веће количине опојне дроге није стављено на терет оптужним актом.

Наведеном изменом чињеничног описа дела у изреци првостепене пресуде, учињена је битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, на шта се основано указује захтевом за заштиту законитости браниоца окривљеног – адвоката Далибора Катанчевића, обзиром да је побијаном пресудом повређен објективни идентитет оптужбе, коју повреду је учинио и другостепени суд када је потврдио првостепену пресуду.

Основано се у поднетим захтевима бранилаца окривљеног истиче и да је нижестепеним пресудама учињена повреда кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 5. КЗ, и с тим у вези наводи да првостепени суд није могао окривљеног АА огласити кривим због извршења кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. КЗ, јер ово кривично дело у време извршења радње – дана 16.07.2018. године, није било инкриминисано као кривично дело.

Наиме, оптужницом Вишег јавног тужиоца у Београду Кто бр.484/18 од 09.09.2019. године, измењеном 06.03.2020. године и 16.05.2022. године, окривљеном АА стављено је на терет да је извршио кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. у вези члана 33. КЗ, и то за радњу која је извршена дана 16.07.2018. године.

Одредбом члана 5. КЗ регулисано је временско важење кривичног законодавства тако што је чланом 5. став 1. КЗ прописано да се на учиниоца кривичног дела примењује закон који је важио у време извршења кривичног дела, а одредбом члана 5. став 2. КЗ је прописано да ће се, ако је после извршења кривичног дела измењен закон, једном или више пута, применити закон који је најблажи за учиниоца.

У конкретном случају, окривљени АА правноснажно је осуђен за радњу коју је извршио 16.07.2018. године, када је на снази био Кривични законик („Службени гласник РС“ број 72/09, који се примењивао од 11.09.2009. године до 30.11.2019. године), којим је за кривично дело неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ прописана казна затвора од три до дванаест година.

Према одредбама Кривичног законика који је важио у време извршења радње кривичног дела, а када је у питању држање супстанци или препарата који су проглашени за опојне дроге, сврха држања са циљом продаје или другим видом стављања у промет је кључни елемент који разликује кривично дело из члана 246. став 1. КЗ од кривичног дела из члана 246а став 1. КЗ, за које је, осим држања потребно и да се ради о мањој количини супстанце која се држи за сопствену употребу.

До времена пресуђења кривични закон је измењен Законом о изменама и допунама Кривичног законика („Службени гласник РС“ бр.35/19 који се примењује од 01.12.2019. године) с тим да законска инкриминација кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из члана 246. став 1. КЗ није измењена. Инкриминисан је нови облик кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из члана 246а став 2. који гласи: „ко неовлашћено држи у великој количини супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге, казниће се затвором од три до десет година“.

Према одредби члана 5. став 1. КЗ, на учиниоца кривичног дела примењује се закон који је важио у време извршења кривичног дела, а на дан 16.07.2018. године, који је означен у оптужном акту као време извршења кривичног дела, кривично дело из члана 246а. став 2. КЗ није постојало у Кривичном законику. Како одредба члана 246а став 2. КЗ инкриминише неовлашћено држање супстанце у великој количини, при чему „велика количина“ није битно обележје кривичног дела из члана 246. став 1. КЗ када је у питању радња „држање опојне дроге“, то је члан 246а став 2. КЗ сасвим ново кривично дело јер подразумева и обележје које није саставни део раније постојећих кривичних дела из члана 246. став 1. КЗ и 246а став 1. КЗ, те стога не постоји континуитет инкриминације наведених кривичних дела. Наиме, у време извршења конкретног кривичног дела, неовлашћено држање опојне дроге у великој количини није било кажњиво, уколико нису испуњени услови из члана 246 став 1 КЗ, односно да се ради о неовлашћеном држању ради продаје.

Стога је, налазећи да окривљеног АА може огласити кривим за блаже кривично дело (из члана 246а став 2. КЗ), првостепени суд погрешно применио Кривични законик, јер у време извршења радње дела та радња није законом била инкриминисана, на који начин је учинио повреду кривичног закона из члана 439. тачка 2) ЗКП у вези члана 5. став 2. КЗ, што се основано истиче у поднетим захтевима.

Из изнетих разлога, Врховни суд је усвојио као основане захтеве за заштиту законитости бранилаца окривљеног АА – адвоката Далибора Катанчевића и адвоката Милана Игњатовића и укинуо побијане пресуде, а предмет вратио првостепеном суду на поновно суђење.

У поновном поступку, првостепени суд ће приликом доношења одлуке имати у виду разлоге изнете у овој пресуди, где ће поступити по истима и отклонити наведене повреде закона, након чега ће донети правилну и на закону засновану одлуку.

Врховни суд, сходно донетој одлуци, није разматрао остале повреде закона истакнуте у захтевима за заштиту законитости бранилаца окривљеног, налазећи да је то беспредметно у оваквој процесној ситуацији.

Са свега изложеног, а на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП, донета је одлука као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Председник већа-судија

Снежана Меденица, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Милена Рашић, с.р.

За тачност отправка

Заменик управитеља писарнице

Миланка Ранковић