Кзз 243/2017 лака телесна повреда; прекорачење оптужбе

Република Србија
ВРХОВНИ КАСАЦИОНИ СУД
Кзз 243/2017
05.04.2017. година
Београд

У ИМЕ НАРОДА

Врховни касациони суд, у већу састављеном од судија: Невенке Важић, председника већа, Веска Крстајића, Милунке Цветковић, Маје Ковачевић-Томић и Соње Павловић, чланова већа, са саветником Врховног касационог суда Зорицом Стојковић, као записничарем, у кривичном предмету окривљеног АА, због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 2. Кривичног законика, одлучујући о захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, адв. Радивоја Зекића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Вршцу 2К бр. 226/16 од 04.10.2016. године и Вишег суда у Панчеву Кж1 281/16 од 10.01.2017. године, у седници већа одржаној дана 05.04.2017. године, већином гласова донео је

П Р Е С У Д У

ОДБИЈА СЕ, као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адв. Радивоја Зекића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Вршцу 2К бр. 226/16 од 04.10.2016. године и Вишег суда у Панчеву Кж1 281/16 од 10.01.2017. године у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, док се у осталом делу исти захтев одбацује.

О б р а з л о ж е њ е

Пресудом Основног суда у Вршцу 2К бр. 226/16 од 04.10.2016. године окривљени АА оглашен је кривим због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 2. Кривичног законика за које му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од шест месеци и истовремено одређено да се она неће извршити ако окривљени у року од једне године од дана правноснажности пресуде не изврши ново кривично дело. Истом пресудом окривљени је обавезан да плати трошкове кривичног поступка и судски паушал у износима ближе наведеним у изреци првостепене пресуде као и трошкове кривичног поступка оштећеном за рад пуномоћника - адвоката у износу од 156.000,00 динара, а све у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења док је оштећени ради остваривања имовинскоправног захтева упућен на парницу.

Пресудом Вишег суда у Панчеву Кж1 281/16 од 10.01.2017. године поводом жалбе браниоца окривљеног преиначена је првостепена пресуда у чињеничном опису дела и окривљени оглашен кривим због кривичног дела лака телесна повреда из члана 122. став 2. у вези става 1. КЗ за које му је изречена условна осуда тако што му је утврђена казна затвора у трајању од пет месеци и истовремено одређено да се она неће извршити ако окривљени у року од једне године од дана правноснажности пресуде не учини ново кривично дело. На основу одредбе члана 63. КЗ одлучено је да се окривљеном у утврђену казну затвора, у случају опозива условне осуде има урачунати и време када је по решењу о задржавању ПУ Панчево, ПС Вршац, Ку бр. 2950/12 ЛС 172/12 од 22.12.2012. године лишен слободе почев до 22.12.2012. од 7.00 часова до 24.12.2012. године до 7.00 часова. Истом пресудом окривљени је обавезан да оштећеном накнади трошкове кривичног поступка за рад пуномоћника - адвоката у износу ближе наведеном у изреци пресуде а у року од 30 дана од дана правноснажности пресуде под претњом принудног извршења. Првостепена пресуда је у непреиначеном делу, потврђена.

Против правноснажних пресуда Основног суда у Вршцу 2К бр. 226/16 од 04.10.2016. године и Вишег суда у Панчеву Кж1 281/16 од 10.01.2017. године, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног АА, адв. Радивоје Зекић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП и битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачке 7), 8) и 9) ЗКП, с`предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев, преиначи обе нижестепене пресуде тако што ће донети ослобађајућу пресуду и утврдити да трошкови поступка падну на терет буџетских средстава првостепеног суда или пак да укине другостепену пресуду и предмет врати на поновни поступак и одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног Републичком јавном тужиоцу сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП и у седници већа коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета са правноснажним пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода и предлога у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адв. Радивоја Зекића, је неоснован.

Бранилац окривљеног у поднетом захтеву за заштиту законитости као разлог подношења захтева како то у образложењу захтева наводи означава битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП коју образлаже тако што наводи да је Виши суд у Панчеву преиначавајући првостепену пресуду у изреци своје пресуде Кж1 281/16 од 10.01.2017. године, супротно оптужном акту извршио допуну чињеничног описа у погледу средства којим су оштећеном нанете лаке телесне повреде тако што је у изреци након речи „оштећеног више пута ударио рукама и ногама“ додао речи „на којима је имао обувене патике“, коју чињеницу суд по ставу браниоца није на несумњив начин утврдио у проведеном поступку, а исто није наведено ни у оптужном акту, те је поступајући на тај начин прекорачио оптужбу и учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП.

Супротно истакнутим наводима браниоца окривљеног Врховни касациони суд налази да је другостепени суд, а како то произилази и из списа предмета само према утврђеном чињеничном стању на главном претресу прецизирао чињенични опис дела и исти у односу на изреку оптужног акта, прецизирао у односу на одлучну чињеницу а то је да су патике биле на ногама окривљеног, којима је и иначе према оптужби ударао оштећеног по глави и телу.

Према томе, чињенични опис дела дат у изреци правноснажне пресуде у границама је чињеничног описа оптужбе, односно у границама чињеница и околности на којима се оптужба заснива и не садржи нове чињенице и околности које би окривљеног довеле у тежи положај.

Суд је практично у оквиру истог описа само прецизирао да су патике биле на ногама којима је и иначе према оптужби окривљени ударао оштећеног по глави и телу, на који начин по оцени Врховног касационог суда, другостепени суд окривљеном није ставио на терет нити додао већу криминалну количину.

Само уношење у изреку пресуде речи „на којима је имао обувене патике“, не значи да је суд прекорачио оптужницу па самим тим није ни учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, како се то неосновано указује у поднетом захтеву браниоца окривљеног.

Како се пресуда у конкретном случају односи како на лице које је оптужено тако и на дело које је предмет оптужбе садржано у оптужном акту, то по оцени Врховног касационог суда постоји како субјективни тако и објективни идентитет оптужбе и пресуде.

Имајући напред наведено у виду Врховни касациони суд налази да побијаним правноснажним пресудама није учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, на коју се неосновано указује у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног, па је исти сходно одредби члана 491. став 1. ЗКП у том делу одбио као неоснован.

Надаље, бранилац окривљеног у образложењу захтева за заштиту законитости као разлог подношења захтева само формално означава битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачке 7) и 8) ЗКП, због којих је подношење захтева дозвољено, али исте не образлаже, па је нејасно у чему се истакнуте повреде састоје, због чега је Врховни касациони суд захтев за заштиту законитости и у том делу сагласно одредби члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП, одбацио.

Из изнетих разлога Врховни касациони суд је захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног у односу на битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 9) ЗКП, одбио као неоснован сагласно одредби члана 491. став 1. ЗКП, док је у односу на битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачке 7) и 8) ЗКП исти одбацио као недозвољен, сагласно одредби члана 487. став 1. тачка 2) у вези са чланом 485. став 4. ЗКП и одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                                             Председник већа-судија,

Зорица Стојковић,с.р.                                                                                                              Невенка Важић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић