Пресудом Апелационог суда у Нишу Кж1 778/22 од 08.12.2022. године делимичним усвајањем жалбе Вишег јавног тужиоца у Нишу преиначена је пресуда Вишег суда у Нишу К 38/21 од 22.07.2022. године, у делу одлуке о трошковима кривичног поступка на начин одређен у изреци пресуде, док су у преосталом делу жалба Вишег јавног тужиоца у Нишу и жалбе бранилаца окривљених АА и ББ, одбијене као неосноване и првостепена пресуда у непреиначеном делу потврђена.

Против наведених правноснажних пресуда захтеве за заштиту законитости су поднели:

- бранилац окривљеног АА, адвокат Зоран Стамболић, због битних повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4), 9) и 11) и став 2. тачка 2) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и преиначи у целини побијане пресуде тако што ће окривљеног АА одлободити од оптужбе или укине у целини побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду,

- бранилац окривљеног ББ, адвокат Ђура Благојевић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, без означавања конкретне повреде у смислу члана 485. став 4. ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости и преиначи пресуду другостепеног суда тако што ће усвојити жалбу окривљеног ББ и ослободити га од оптужбе или укине у целини побијане пресуде и предмет врати на поновно одлучивање првостепеном суду уз наредбу да се нови поступак одржи пред потпуно измењеним већем.

Врховни касациони суд је у седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештавања Републичког јавног тужиоца и бранилаца окривљених, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке, размотрио списе предмета и правноснажне пресуде против којих су захтеви за заштиту законитости поднети, па је након оцене навода изнетих у захтеву, нашао:

Основано бранилац окривљеног АА, адвокат Зоран Стамболић, у захтеву за заштиту законитости указује да је доношењем побијане првостепене пресуде учињена битна повреда одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) ЗКП, јер је у њеном доношењу учестовао судија Мирко Драшковић, који је морао бити изузет од судијске дужности обзиром да је истом предмету поступао као судија за претходни поступак.

Одредбом члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП прописано је, између осталог, да ће судија бити изузет од судијске дужности у одређеном предмету ако је у истом предмету поступао као судија за претходни поступак.

Одредба члана 38. став 1. ЗКП обавезује судију да прекине сваки рад на предмету, уколико постоје разлози за његово изузеће предвиђени одредбом члана 37. став 1. ЗКП.

Из списа предмета произлази да је решење Вишег суда у Нишу Кпп 62/19 од 14.12.2019. године којим је према окривљенима АА и ББ одређена мера забрана прилажења, састајања или комуницирања са одређеним лицем из члана 197. став 1. ЗКП, донео судија Мирко Драшковић, у својству судије за претходни поступак.

Након тога, исти судија – Мирко Драшковић, учествовао је као председник већа у доношењу побијане првостепене пресуде, и поред тога што његово претходно учешће у својству судије за претходни поступак, представља законом предвиђен разлог за обавезно изузеће судије од вршење судијске дужности у том предмету, у смислу члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, па је стога, првостепена пресуда донета уз битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 4) у вези члана 37. став 1. тачка 4) ЗКП, услед које је укидање и другостепене пресуде нужно.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је усвојио захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, адвоката Зорана Стамболића, а по службеној дужности, на основу члана 489. став 2. ЗКП, и у односу на окривљеног ББ, па је укинуо побијане правноснажне пресуде и предмет вратио првостепеном суду на поновно одлучивање, који ће у поновном поступку, имајући у виду примедбе изнете у овој пресуди, донети правилну и на закону засновану одлуку.

Врховни касациони суд, сходно донетој одлуци, није разматрао остале повреде закона истакнуте у захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног АА, обзиром да је то беспредметно у оваквој процесној ситуацији.

Осим тога, Врховни касациони суд није разматрао захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног ББ, адвоката Ђуре Благојевића, налазећи да је захтев неблаговремен, па га је у смислу одредбе члана 487. став 1. тач.1) ЗКП у вези члана 485. став 4. ЗКП, одбацио. Наиме, из списа предмета утврђује се да је окривљени ББ пресуду Апелационог суда у Нишу Кж1 778/22 примио 10.01.2023. године и да је његов бранилац, адвокат Ђура Благојевић, захтев за заштиту законитости Врховном касационом суду поднео 10.02.2023. године, односно након протока рока од 30 дана прописаног одредбом члана 485. став 4. ЗКП, па је стога захтев неблаговремен.

Из изнетих разлога, Врховни касациони суд је на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 1) ЗКП донео одлуку као у изреци пресуде.

Записничар-саветник                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Председник већа-судија

Сања Живановић, с.р.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Биљана Синановић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић