Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. Законика о кривичном поступку и у седници већа, коју је одржао без обавештавања Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљеног, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП) размотрио списе предмета са одлукама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је нашао:

Захтев за заштиту законитости није основан.

Поднетим захтевом браниоца окривљеног се указује на повреду кривичног закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези са одредбом члана 265. став 1. и члана 261. став 2. тачка 7) ЗКП те на повреду Тарифног броја 1. Тарифе о наградама и накнадам трошкова за рад адвоката уз образложење да се саслушање пред Вишим јавним тужиоцем у Шапцу и саслушање пред судијом за претходни поступак Вишег суда у Шапцу не могу сматрати радњама предузетим у континуитету без обзира што су се исте одвијале сукцесивно, с`обзиром да између њих постоји знатна временска разлика те да су радње предузете пред два различита органа. Одбрана налази да, без обзира што се ова два органа налазе у истој згради, то се не може сматрати разлогом за третирање ових радњи као једне радње извршене у континуитету посебно што је „из искуства познато, да чекање, са свим процедурама, не може да прође без три, до пет сати“.

Врховни касациони суд изнете наводе оцењује као неосноване с`обзиром да се ради о процесним радњама које се могу предузети искључиво у континуитету и представљају законити и природан след процесних радњи. Наиме, јавни тужилац може само и једино у временском континуитету односно одмах након саслушања осумњиченог пред јавним тужиоцем, поднети судији за претходни поступак предлог за одређивање притвора против осумњиченог, а како је то прописано одредбама Законика о кривичном поступку. Управо и у конкретном случају из списа предмета произлази да је саслушање окривљеног, тада осумњиченог АА пред Вишим јавним тужиоцем у Шапцу трајало од 12.45 часова до 13.50 часова, а да је саслушање окривљеног, тада осумњиченог, АА, пред судијом за претходни поступак Вишег суда у Шапцу, у истој згради, на истој адреси, започето одмах, након тога у 15.30 часова, те да је истима присуствовао бранилац окривљеног, адвокат Иван Маштраповић. Због напред наведеног, Врховни касациони суд налази да се присуство браниоца - адвоката саслушању осумњиченог, окривљеног АА има сматрати једном процесном радњом предузетом у континуитету због чега му је признато право на само један износ награде прописане у Тарифном броју 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката.

Из наведених разлога, супротни наводи у захтеву браниоца окривљеног, да је побијаним решењима учињена повреда закона из члана 441. став 4. ЗКП у вези са са чланом 265. став 1. и чланом 261. став 2. тачка 7) ЗКП и Тарифног броја 1. Тарифе о наградама и накнадама трошкова за рад адвоката у РС, су оцењени као неосновани.

Из изнетих навода, Врховни касациони суд је на основу одредаба члана 30. став 1. Закона о уређењу судова, применом члана 491. став 1. ЗКП, одлучио као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,

Олгица Козлов,с.р.

Председник већа-судија,

Драган Аћимовић,с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић