Пресудом Апелационог суда у Крагујевцу Кж1 бр.3301/11 од 12.10.2011. године одбијене су као неосноване жалбе Основног јавног тужиоца у Крушевцу, окривљеног Д.М. и његовог браниоца, а пресуда Основног суда у Крушевцу К бр.1612/10 од 03.08.2010. године, је потврђена.

Против напред наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је бранилац окривљеног Д.М., адвокат Б.Л., због повреде закона из члана 439. став 1. тачка 1. ЗКП и непотпуно утврђеног чињеничног стања, са предлогом да Врховни касациони суд преиначи побијане пресуде и окривљеног ослободи од оптужбе на основу члана 423. став 1. тачка 1. и тачка 2. ЗКП да је учинио кривично дело из члана 149. став 2. Закона о планирању и изградњи или да побијане пресуде укине и предмет врати на поновно суђење првостепеном или Апелационом суду пред потпуно измењеним већем.

Разматрајући захтев за заштиту законитости на седници већа одржаној сходно одредбама члана 486. и 487. ЗКП, Врховни касациони суд је нашао да је захтев изјављен од овлашћеног лица, благовремен и дозвољен.

Након што је примерак захтева за заштиту законитости у смислу члана 488. став 1. ЗКП-а доставио јавном тужиоцу, Врховни касациони суд је одржао седницу већа о којој није обавештавао јавног тужиоца и браниоца, јер веће није нашло да би њихово присуство било од значаја за доношење одлуке. На седници већа Врховни касациони суд је размотрио списе предмета, са пресудама против којих је захтев за заштиту законитости поднет, па је по оцени навода у захтеву нашао:

Захтев за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.М. је неоснован.

Бранилац окривљеног Д.М. у захтеву наводи да је окривљени 2007. и 2008. године, пре временског периода наведеног у изреци првостепене пресуде поднео захтев за легализацију изведених радова надоградње на пословно стамбеној згради ДЗ, за изградњу надстрешнице на кат. парц. број ... КО Брус, заведен под бројем ... од 09.05.2007. године. У захтеву се даље наводи да је након доношења пресуде Управног суда Одељења у Крагујевцу I – 3 У 27389 од 23.02.2012. године, Министарство животне средине рударства и просторног планирања Републике Србије – Рашки управни округ са седиштем у Краљеву донело решење број ... од 09.03.2012. године којим је поништено решење Одсека за инспекцијске послове пољопривреду и водопривреду Општинске управе Општине Брус – грађевинског инспектора под бројем ... од 29.04.2010. године, па је на тај начин стављен ван снаге писмени доказ - решење грађевинског инспектора Општине Брус, а што није цењено од стране суда, на који начин је учињена повреда закона из члана 439. став 1. тачка 1. ЗКП.

Изнете наводе захтева, Врховни касациони суд оцењује неоснованим. Наиме, наводе садржане у захтеву за заштиту законитости, бранилац окривљеног Д.М. је истицао и у жалби изјављеној против првостепене пресуде, а другостепени суд је нашао да су ти жалбени наводи неосновани и у образложењу пресуде дао јасне и довољне разлоге да су се у радњама за које је окривљени Д.М. оглашен кривим стекла сва субјективна и објективна обележја кривичног дела из члана 149. став 2. Закона о планирању и изградњи, обзиром да је окривљени наведене радње започео и довршио без потребне документације (решења о одобрењу за изградњу, пријаве почетка извођења радова и главног пројекта), а које Врховни касациони суд у свему прихвата и у смислу члана 491. став 2. ЗКП на њих упућује.

У захтеву за заштиту законитости браниоца окривљеног Д.М. као основ подношења захтева наводи се и непотпуно утврђено чињенично стање у побијаним пресудама, међутим како то не представља законски разлог у оквиру повреда набројаних у члану 485. став 4. ЗКП, због кога би окриљени као овлашћено лице могао поднети захтев за заштиту законитости, Врховни касациони суд се у ове наводе захтева за заштиту законитости браниоца окривљеног није упуштао.

Из напред наведених разлога, Врховни касациони суд је донео одлуку као у изреци на основу одредбе члана 491. ст. 1. и 2. ЗКП.

Записничар-саветник,                                                                                Председник већа-судија,

Татјана Миленковић,с.р.                                                                           Зоран Таталовић, с.р.