
Република Србија
ВРХОВНИ СУД
Кзз 453/2025
03.04.2025. година
Београд
Врховни суд, у већу састављеном од судија: Светлане Томић Јокић, председника већа, Дијане Јанковић, Милене Рашић, Мирољуба Томића и Слободана Велисављевића, чланова већа, са саветником Машом Денић, записничарем, у кривичном предмету окривљенe АА, због кривичног дела утаја из члана 207. став 1. Кривичном законику, одлучујући о захтеву за заштиту законитости адвоката Ђорђа Јевтовића, поднетом против правноснажних пресуда Основног суда у Младеновцу К 107/24 од 16.09.2024. године и Вишег суда у Београду Кж1 962/24 од 24.01.2025. године, у седници већа одржаној дана 03.04.2025. године, донео је
Р Е Ш Е Њ Е
ОДБАЦУЈЕ СЕ као недозвољен захтев за заштиту законитости адвоката Ђорђа Јевтовића, поднет против правноснажних пресуда Основног суда у Младеновцу К 107/24 од 16.09.2024. године и Вишег суда у Београду Кж1 962/24 од 24.01.2025. године.
О б р а з л о ж е њ е
Пресудом Основног суда у Младеновцу К 107/24 од 16.09.2024. године окривљена АА оглашена је кривом због извршења кривичног дела утаја из члана 207. став 1. КЗ, за која дела јој је суд изрекао условну осуду којом јој је утврдио казну затвора у трајању од четири месеци и истовремено одредио да се наведена казна неће извршити уколико окривљена у року од једне године не изврши ново кривично дело. Окривљена је осуђена на новчану казну у износу од 20.000,00 динара коју је дужна да плати у року од два месеца од правноснажности пресуде на рачун Основног суда у Младеновцу. Ако окривљена не плати новчну казну у наведеном року, суд ће новчану казну заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора, с тим да казна не може бити дужа од шест месец. Ако окривљена плати део новчане казне, суд ће остатак казне сразмерно заменити казном затвора, а ако окривљена исплати остатак новчане казне извршење казне ће се обуставити.
Истом пресудом окривљена је обавезана да плати суду, на име судског паушала износ од 20.000,00, као и ОЈТ у Младеновцу износ од 9.894,17 динара, све у року од 15 дана од дана правноснажности пресуде, под претњом принудног извршења, као и трошкове кривичног поступка о чијој висини ће суд одлучити посебним решењем, док је оштећени ББ, ради оставривања имовинскоправног захтева упућен на парницу.
Пресудом Вишег суда у Београду Кж1 962/24 од 24.01.2025. године, одбијена је као неоснована жалба браниоца окривљене АА, а првостепена пресуда је потврђена.
Против наведених правноснажних пресуда, захтев за заштиту законитости поднео је адвокат Ђорђе Јевтовић, због повреде закона из члана 485. став 1. тачка 1) ЗКП, са предлогом да Врховни суд усвоји захтев, укине побијане пресуде и предмет врати на поновни поступак и одлуку или преиначи побијане одлуке и окривљену ослободи од оптужбе.
Врховни суд је у седници већа, одржаној у смислу одредаба члана 486. став 1. и члана 487. став 1. ЗКП, размотрио списе предмета, па је нашао:
Захтев за заштиту законитости је недозвољен.
Одредбом члана 483. став 1. ЗКП прописано је да захтев за заштиту законитости могу поднети Врховни јавни тужилац, окривљени и његов бранилац, а одредбом става 3. истог члана прописано је да окривљени може поднети захтев за заштиту законитости искључиво преко браниоца.
Из списа предмета произлази да је окривљена АА овластила адвоката Ђорђа Јевтовића из Младеновца, писаним пуномоћјем, да окривљену брани у кривичном поступку који се водио пред ОЈТ Младеновац у КТ предмету број 11/22 и Основним судом у Младеновцу.
Како је у конкретном случају кривични поступак према окривљеној АА правноснажно окончан доношењем пресуде Вишег суда у Београду Кж1 962/24 од 24.01.2025. године, а захтев за заштиту законитости је поднео бранилац, адвокат Ђорђе Јевтовић, који је у поступку пред Основним судом у Младеновцу писаним пуномоћјем овлашћен да заступа окривљену и који је окривљену бранио до правноснажног окончања кривичног поступка, који се према окривљеној водио због кривичног дела из члана 207. став 1. Кривичног законика, а уз захтев није приложио пуномоћје за подношење овог ванредног правног лека, то Врховни суд налази да овај бранилац, сходно изнетом и цитираним законским одредбама, не спада у круг лица која могу поднети захтев за заштиту законитости, па је његов захтев, оцењен као недозвољен.
Из изнетих разлога, Врховни суд је, на основу одредбе члана 487. став 1. тачка 2) ЗКП у вези члана 483. ЗКП, одлучио као у изреци решења.
Записничар-саветник Председник већа-судија
Маша Денић, с.р. Светлана Томић Јокић, с.р.
За тачност отправка
Заменик управитеља писарнице
Миланка Ранковић