Пресудом Вишег суда у Лесковцу 19Кж.1. бр. 327/20 од 21.12.2020. године, делимично је усвојена, поред жалбе браниоца окривљене ББ и жалба браниоца окривљене АА и пресуда Основног суда у Лесковцу 3К.бр. 439/19 од 11.06.2020. године преиначена у односу на окривљену АА и то у ставу I изреке у делу одлуке о кривичној санкцији, тако што је Виши суд у Лесковцу ову окривљену за извршено кривично дело увреда из члана 170. став 1. КЗ, за које је оглашена кривом првостепеном пресудом осудио на новчану казну у износу од 20.000,00 динара, коју казну је дужна да плати у року од 15 дана од правноснажности пресуде, а уколико не плати новчану казну у овом року, суд ће исту заменити казном затвора, тако што ће за сваких започетих 1.000,00 динара новчане казне одредити један дан казне затвора. У преосталом делу, става I изреке, првостепена пресуда у односу на окривљену АА је остала неизмењена. Првостепена пресуда у ослобађајућем делу, у ставу II изреке, у односу на окривљену АА је укинута и предмет враћен првостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

Против наведене правноснажне пресуде Вишег суда у Лесковцу 19Кж.1. бр. 327/20 од 21.12.2020. године, бранилац окривљене АА, адвокат Данило Костић, поднео је захтев за заштиту законитости, због битне повреде одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, са предлогом да Врховни касациони суд усвоји захтев за заштиту законитости, побијану пресуду преиначи тако што ће окривљену АА за кривично дело увреда из члана 170. став 1. КЗ осудити на новчану казну у износу од 10.000,00 динара или да исту у наведеном делу укине и предмет врати другостепеном суду на поновни поступак и одлучивање.

Врховни касациони суд је доставио примерак захтева за заштиту законитости браниоца окривљене Републичком јавном тужиоцу, сходно одредби члана 488. став 1. ЗКП, те је на седници већа коју је одржао у смислу члана 490. ЗКП, без обавештења Републичког јавног тужиоца и браниоца окривљене, сматрајући да њихово присуство није од значаја за доношење одлуке (члан 488. став 2. ЗКП), размотрио списе предмета и правноснажну пресуду против које је захтев поднет, па је по оцени навода изнетих у захтеву, нашао:

Захтев за заштиту законитиости је основан.

Основано бранилац окривљене у захтеву истиче да је правноснажном пресудом Вишег суда у Лесковцу 19Кж.1. бр. 327/20 од 21.12.2020. године, повређен закон на штету окривљене, обзиром да је другостепени суд преиначењем пресуде Основног суда у Лесковцу 3К. бр. 439/19 од 11.06.2020. године, у делу одлуке о казни и осудом окривљене АА, на новчану казну у износу од 20.000,00 динара прекорачио захтев – предлог из жалбе пуномоћника приватне тужиље ББ и тиме прекорачио забрану преиначења побијане пресуде на горе. Ово са разлога, јер се другостепни суд приликом пресуђења морао кретати у границама означеног жалбеног предлога пуномоћника приватне тужиље ББ.

Одредбом члана 453. ЗКП, прописано је да, ако је изјављена жалба само у корист окривљеног, пресуда се не сме изменити на његову штету у погледу правне квалификације кривичног дела и кривичне санкције.

Имајући у виду да је окривљена АА првостепеном пресудом Основног суда у Лесковцу 3К. бр. 439/19 од 11.06.2020. године, у ставу првом, оглашена кривом због извршења кривичног дела увреда из члана 170. став 1. КЗ и осуђена на новчану казну у износу од 10.000,00 динара, те да пуномоћник приватне тужиље ББ, односно овлашћени тужилац у конкретном предмету, у својој жалби није првостпену пресуду побијао због одлуке о кривичној санкцији у односу на окривљену АА, то другостепени суд, по оцени овога суда, није био овлашћен да прекорачењем оквира жалбе пуномоћника приватне тужиље измени одлуку о казни на штету окривљене у делу који се том жалбом не побија, већ се има сматрати да у том делу постоји само жалба у корист окривљене.

Жалба пуномоћника приватне тужиље ББ је јасно определила правац и обим побијања првостепене пресуде, тако да су то границе у којима је другостепени суд морао испитивати првостепену пресуду на штету окривљене АА.

Одредбом члана 451. став 1. ЗКП, прописано је да другостепени суд испитује пресуду у оквиру основа, дела и правца побијања. Дакле, другостепени суд побијану пресуду испитује само у границама које су дате у жалби: по законским основима које је жалилац означио, у делу - деловима пресуде на које је указано жалбом, а што се тиче правца побијања пресуде, значи да другостепени суд исти испитује у складу са израженим интересом жалиоца који је у корист или на штету окривљеног.

Прекорачењем жалбених оквира и жалбе пуномоћника приватне тужиље ББ, односно доношењем одлуке којом се окривљена АА осуђује на новчану казну у износу од 20.000,00 динара, Виши суд у Лесковцу је својом пресудом 19Кж.1.бр. 327/20 од 21.12.2020. године повредио начело забране преиначења на горе прописано одредбом члана 453. ЗКП и тиме учинио битну повреду одредаба кривичног поступка из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, с`обзиром на то да другостепени суд може донети одлуку на штету окривљеног, само у оквиру основа, дела и правца побијања истакнутих у изјављеној жалби.

У конкретном случају, жалба пуномоћника приватне тужиље ББ, није у себи садржала жалбени навод у погледу одлуке о кривичној санкцији у односу на окривљену АА, нити уопште жалбени навод којим се првостепена пресуда побија у ставу првом, у односу на ову окривљену, већ је у односу на окривљену АА садржала само навод који се односи на став II првостепене пресуде, којим је окривљена АА ослобођена од оптужбе да је извршила кривично дело лака телесна повреда из члана 122. став 1. Кривичног законика, због чега је другостепени суд осудом окривљене АА на новчану казну у износу од 20.000,00 динара повредио забрану преиначења на горе, прописану одредбом члана 453. ЗКП.

Из наведених разлога, Врховни касациони суд је усвајајући као основан захтев за заштиту законитости браниоца окривљене АА, с обзиром на то да је побијаном пресудом Вишег суда у Лесковцу 19Кж.1. бр. 327/20 од 21.12.2020. године учињена повреда закона из члана 438. став 1. тачка 10) ЗКП, у вези са одредбама члана 451. и члана 453. ЗКП, ове повреде отклонио и побијану одлуку преиначио као у изреци ове пресуде.

Из изнетих разлога, а на основу одредбе члана 492. став 1. тачка 2) ЗКП, одлучено је као у изреци ове пресуде.

Записничар-саветник,                                                                                      Председник већа-судија,

Ирина Ристић, с.р.                                                                                             Бата Цветковић, с.р.

За тачност отправка

Управитељ писарнице

Марина Антонић